Izvor: B92, 03.Nov.2012, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez pomoći za stare rase životinja
Beograd -- Čuvanje starih rasa životinja i starih sorti semena žitarica i povrća se na Zapadu tretira kao projekat od nacionalnog značaja. U Srbiji za to nema podrške.
Poljoprivrednici koji se bave očuvanjem genetskih resursa tvrde da nemaju podršku države.
Podolska goveda na farmi Sabolča Tožinskog iz Bačke Topole izgledaju imponzatno, daju meso i mleko vrhunskog kvaliteta i ukusa, mogu da žive i poludivlje na pašnjacima, s malo hrane, i bez ikakvih štala. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ova goveda proizvode, u odnosu na moderne rase, vrlo malo mleka i mesa.
Da bi ste utovili moderno june potrebno vam je 12 meseci, a za podolsko dvaput više, dve godine. Zato su prihodi od podolskih goveda manji.
"Da, sve je to tačno, kvalitetno je meso. Međutim, to meso mora da bude skupo, a takvo u Srbiji nema kome da se prodaje zbog slabe kupovne moći," kaže Sabolč Tožinski, vlasnik ove farme.
Programi konzervacije starih rasa postoje, jer postoji bojazan da bi moderne rase, zbog stalnog ukrštanja u srodstvu, mogle da postanu degenerisane.
Zbog toga što uzgoj ovakvih životinja nije isplativ, odgajivači se oslanjaju na pomoć države. Ana Gagesova iz Kovačice koja gaji gološijane - živinu koja daje i meso i jaja, takođe, ništa nije dobila i zato planira da smanji broj ptica. Obećali im su pre dve godine 500 dinara, koje nisu dobili, a onda i 250 ove i prošle, koje takođe nisu videli.
Ana svejedno, ne namerava da prestane da uzgaja gološijane, jer je to jedina živina koja se gajila u njenoj mladosti. Međutim, sigurno je da će i ona i drugi odgajivači smanjiti broj životinja.
Više o ovakvim temama, ali o tome šta seljaci misle da se krije u predlogu novog Zakona o subnecijama i da li su se političke kampanje u Vojvodini plaćale državnom zemljom, preko leđa seljaka, gledajate sutra u 7.50 h u emisiji "Dobra zemlja" na TV B92.
.jpg)
