Izvor: Advertiser-Serbia.com, 25.Mar.2016, 11:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ALEKSANDAR JORDAČEVIĆ, dizajner: „Prava revolucija nas čeka negde van ekrana“

Razgovarali smo sa Aleksandrom Jordačevićem, grafičkim dizajnerom iz Beograda sa bogatom internacionalnom karijerom, koja ovih dana ulazi u svoju novu, višu fazu. Radovi koje je potpisao nosioci su najvećih priznanja sa renomiranih međunarodnih i nacionalnih festivala kreativnosti, dizajna i oglašavanja, kao što su Cannes Lions, Cresta, Golden Drum, Magdalena, Sempl, Brumen, SOF… Radio je i radi za neke od najvećih multinacionalnih brendova kao što su Toyota i Lexus, sa svetskim franšizama >> Pročitaj celu vest na sajtu Advertiser-Serbia.com << kao što je Talking Tom and Friends ali je bio podjednako posvećen i neafirmisanim brendovima… Razgovor vodio Nenad Danilović

Aleksandre, svaki kreativac ima svoje idejno ishodište i poetsko izvorište. Šta kod vas čini temelje vaše dizajn estetike? Kako sebe definišete u pogledu svog dizajn pristupa, opšite nam nekako svoj „kreativni pečat“

– Možda će zvučati pretenciozno ali ne vidim pravu potrebu za dizajn inspiracijom. Kada se fokusiram na projekat radije slobodno udružujem i povezujem naizgled nevažne stvari ili trenutke. Mnogo više verujem takvom slobodnom načinu rada nego dizajn inspiraciji.

„Manje je više“ je definitivno filozofija koja mi je vremenom postala bliska bilo da je reč o dizajnu, muzici, filmu, književnosti ili nečem drugom. Minimalizam nailazi na nerazumevanje a kao glavni problem se javlja pretpostavka da takav izraz nastaje bez imalo truda, što nikako nije slučaj. Mogu proći godine da se ovakav izraz savlada i usavrši kroz neprekidno prečišćavanje i odmerenost i daleko je od olako napravljenog izbora.

Sa eksplozijom digitalne revolucije polje delovanja dizajnera je značajno prošireno. Koliko je vama kao dizajneru interesantno bavljenje dizajnom u digitalnoj dimenziji? (Mislimo da je kibernetski prostor zapravo paralelni kosmos, „more bez obala“ i za grafičke dizajnere sa neograničenim mogućnostima za izražavanje kreativnosti…)

– Digital nam jeste otvorio, otvara i tek će nam otvoriti mnoga vrata. Uprkos činjenici da postoji neograničeno mogućnosti čini mi se da su se dizajneri našli pred velikim izazovom. Došli smo do tačke gde su u manjoj ili većoj meri svi počeli da liče jedni na druge. Verujem da je ona, ako je mogu nazvati „štreberska“, strana dizajna UI i UX donekle odgovorna za poziciju u kojoj se trenutno nalazimo. Nazovimo to „problemom savršenog ekrana“. Ubeđeni smo da su trenutni standardi nezamenjivi tako da sebi više i ne ostavljamo dovoljno prostora za eksperiment, drugačiji pristup problematici i dalji razvoj. Dizajniramo na osnovu unapred definisanih pravila. Dizajniramo „pixel perfect“ igramo na sigurno. Sve vreme koristimo istu tipografiju, istu poziciju elemenata, iste palete boja, iste odnose veličina, isti ton komunikacije, templejte…

Mislim da je to jedan od razloga zašto više nema iznanađenja i zašto se sve polako ponavlja. Ovaj problem se pojavljuje nezavisno do toga da li uzimamo u obzir afirmisane ili neafirmisane brendove. Uprkos svemu mislim da tu postoji još uvek puno prostora za razvoj.

Ipak prava revolucija nas čeka negde van ekrana. Budnoćnost leži u kompanijama koje su izabrale drugačiji put, kompanijama koje pokušavaju da još jednom dobro promisle odnos čoveka i tehnologije. Magic Leap je jedna od takvih.

Kako vidite savremeni dizajn u svetu, šta ga u najvećoj meri karakteriše, koji trendovi vladaju i kakva mu je budućnost? Imate li neke svoje „favorite“ među dizajnerima sveta a koji su inspirativni za vas?

– Svet dizajna prolazi kroz masivnu promenu: dizajn ubrzano postaje svakodnevna aktivnost a ne profesionalni poziv. Era u kojoj je primat dat čoveku je konačno zamenjena erom u kojoj je primat dat tržištu. Još veći fenomen je da se ljudi koji nisu dizajnerski obrazovani bave dizajnom. U digitalnoj revoluciji svi su pogođeni pojavom dizajnerkih softvera, aplickacijama „uradi sam“, dostupnošću kurseva, tutorijala, raznoraznih crowdsource platformi, različith dizajn berzi. Takvi produkti uticu kako na profesionalce tako i na laike. Postajemo sve vičniju u samom koriščenju dizajnershih alata ali kreativno stojimo jako loše. „Make it pretty“ je nedovoljan i površan gest sa kojim se sve češće susrećemo.

Svi plivaju u beskrajnom moru jednakosti. Izuzetak nisu ni revolucionarne kompanije koje okreću naglavačke postojeće industrije i postavljaju standarde za nove kao što su Uber, Flywheel, Lyft, Turo, Sprig, Munchery, Caviar. Pogledajte i uporedite njihove internet stranice, nećete naći ništa revolucionarno u dizajnu koliko su revolucionarni njihovi produkti. Izdvojimo kao primer još i Beneton čije su advertajzing kampanje bile sinonim avangardnog oglašavanja. One su nas ostavljale bez daha, naterale bi nas da zastanemo, razmislimo, prepustimo emocijama, da ih preziremo ili obožavamo ali nikako da ne ostanemo ravnodušni. Dodavanje umetničke vrednosit dizajnu je ono što je razlikovalo Beneton od drugih brendova. Pogledajte sada njihovu internet stranicu.

Ovde se postavlja se pitanje u čemu leži problem? Da li je problem u nedostaku edukacije, to da se ljudi bez adekvatnog obrazovanja bave jako ozbiljnom i odgovornim poslom kao što je dizajn? Moguće da postoji problem i u samoj osnovi, a to je zastareli načinu edukacije?

Dizajn edukacija bi trebalo da bude: eksperiment, igra, neuspeh, počni iz početka, provociraj, zasnovana na ideji, neverovatana, nemoguća, da veruješ u sebe. Dizajn bi trebalo da traži reference u umetnosti i kulturi. Da se stvori nešto novo. Trenutno dizajn edukacija izgleda više kao: imitiranje, puko ponavljanje, zasnovano na veštini, perfekcionistički, detaljno, sumnja u sebe. Dizajn reference traži u samom dizajnu i poslu. „Dopada mi se, hajde da to uradimo na isti način“ je fraza koja se konstantno ponavlja.

Ako bih mogao da izdvojim neku od obrazovnih ustanova za koje mislim da su dobro premislile odnos institucije i studenta bila bi to škola Hyper island. Škola iz Stokholma primenjuje nove metode u cilju osposobljavanja ljudi za svet koji je promenljiva kategorija. Dvogodišnja kreativno-poslovna škola sa sedištem u svim većim metropolama se specijalozovla za „real-world industry“ edukaciju koristeći najsavremenije digitalne tehnologije. Njihova metodologija je bazirana na učenju iskustvom, realnim projektima sa realnim klijentima, konstantnim usavršavanjem, timskom radu. Izvodi programe koje pomažu kako studentima tako i komapanijama da se razvijaju i rastu kako bi dorasli izazivima sutrašnjice. Kao dobru praksu ću navesti primer studenata ove škole okupljenih oko projekta Pop Up Agency. Pop Up Agency pokušava da iz korena promena koncept i funkcionisanje industrije oglašavanja. Ukinuvši sve neefikasne strukture i besmislene procese koji su inače standardna praksa vodećih kompanija, razvili su način da vrhunske koncepte i strategije rešavaju super brzo. Za samo 48 sati.

Mislim da dizajneri jednostavno moraju uzeti sve ovo u obzir i svesno se pozicionirati u novonastaloj situaciji jer je to od vitalnog značaja za nastavak njihovog stvaralastva na području dizajna. Dizajn bez dizajnera je ekvivalnet anarhiji. Tako bi okarakterisao trenutno stanje. Ipak ostajem optimista.

Što se tiče pitanja vezanog za inspiraciju. Lista ljudi, firmi, škola, umetničkih pokreta čiji rad jako cenim je duga. Navešću neke od njih. Tom Kuntz, Jim Bull, Jason Little, Peter Saville, Kashiwa Sato, Vince Frost, Simon Sinek, Pentagram Design, Studio Dumbar, Shigeo Fukuda, Massimo Vigneli, Dieter Rams, Hyper island, Bauhaus, Ruska avangarda.

– Kada pomisilimo na dizajn koja je naša prva asocijacija? Dom Helvetike, Švajcarska? Nordijski minimalizam i dizajn studio Snøhetta? Elegantne linije italijanskog dizajna i Ferariri ili britanski i američki dizajneri kao sto su Neville Brody i Michael Bierut?

Do 90-ih su svi bili fokusirani na dizajn estetiku preko publikacija koje su stizale is starog sveta, svi su dizajnirali i delovali na lokalnim tržištima ne razmišljajući o tome da se većina dizajna upravo dešava van tradicionalnih dizajn centara.

Onda nam se dogodio „internet“.

Pojavom interneta promenilo se dosta toga u dizajnu. Kako su intrenet i tehnologija svakog dana sve dostupniji, pozicija zemalja BRICS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) se ubrazno menja. Zemlje na koje se nekada uticalo sada postaju sve uticajnije i one oblikuju internacionalna tržišta. Ubzani razvoj tehnologije omogućuje i najmanjim agencijama da postanu globalne. Neču je se više samo glas globalnih mreža sa tih prostora.

Dakle, šta BRICS- nacije mogu da ponude svetskom dizajnu? Zanimljivu estetiku? Svež pristup? Smelost i pozitivnost koju tradicionalni centri za dizajn polako gube? To ćemo ubrzo saznati jer sve više hrabrih klijenta i firmi dolazi sa ovih prostora.

Kako vidite aktuelnu dizajn scenu u Srbiji u kontekstu evropske i svetske mape dizajna? Pratimo li trendove, kakav nam je nivo kvaliteta produkcije?

– Ako govorimo o celokupnoj sceni a ne pojedincima citiraću Slavimira Stojanovića „Savremeni idu u korak sa vremenom, a moderni ih slepo prate. Kod nas smo rekorderi u broju modernih.“ Pojedinci su druga priča. Nipošto ne zaostaju za Evropom i svetom, naprotiv čini mi se da su svežiji i hrabriji. To se i da videti u radovima koji se konstantno pojavljuju u prestižnim dizajn publikacijama, bivaju nagrađivani na internacionalnim festivalima ili se piše o njima na relevantnim dizajn blogovima.

Radili ste dosta u inostranstvu. Kako se tamo „na terenu“ kotiraju srpski dizajneri koji rade? Imamo li neke komparativne prednosti kao kreativci koji potiču sa Balkana?

– Ne bih baš rekao da su ljudi sa Balkana u prednost u odnosu na druge ali slobodno mogu reći da jesu veoma cenjeni i uspešni u tome sto rade. Pomenimo samo neke od njih. Tipografa Jovicu Veljovića, floristu Đorđa Vardu modnog stilistu Rušku Bergman, modnog kreatora Roksandu Ilinčić, grafičkog dizajnera Aleksandar Maćaševa, industrijskog dizajnera Sašu Lakića.

Koji dizajneri iz Srbije i ostalih zemalja SEE regiona su vredni pažnje u svetskoj konkurenciji?

– Bilo bi mi žao da neke slučajno izostavim jer ih ima jako puno. Ovako bez dužeg razmišljanja mogu da izdvojim ilustartora Bratislava Milenkovića koji uveliko gradi karijeru radeći sa klijentima kao što je Washington Post, United Airlines, Wired i Computer Arts. Tipografa Nikolu Đureka dizajnera i osnivača studija za type design Typonine. Industrijskog dizajnera Niku Zupanc koja je globalno poznata po svojoj lampi Lolita. Više puta nagrađivani studio Gigo Design.

Kako vidite ulogu dizajna u savremenom svetu, pre svega svakodnevnom životu postmodernog čoveka? Naš stav je da je dizajn od ogromnog značaja, da od lošeg dizajna građanstvo može psihički da pati, da mu dizajn kvari raspoloženje i izaziva stres. (Dokaz je loš dizajn svakodnevice u real-socijalističkim zemljama, gde je stanovništo palo u depresiju zbog estetskog besmisla i sivila kojim je bilo okruženo kroz loš dizajn svakidašnjice…Real-socijalizam je propao, međutim ostaje pitanje da li je aktuelni svetski dizajn „dizajn sa ljudskim likom“…Šta vi mislite o tome?

– U jednom od svojih članaka je Vilém Flusser objasnio da je sama reč „dizajn“ dobila svoje mesto u svakodnevnom govoru, onog trenutka kada smo postali svesni da je biti čovek zapravo dizajn protiv same prirode.

Dizajn igra veoma složenu ulogu u razvijenim društvima. Pored svoj direktne praktične on ima i indirektnu ili socijalnu funkciju. Dizajneri ne stvaraju samo korisne produkte već i kreiraju kulturna značenja kroz njih. Samo uz odlično razumevanje socijalnog i kulturnog dizajneri mogu u potpunosti razumeti svoju pravu ulogu u društvu.

U modernom društvu dizajneri su stvaraoci smisla svakodnevnog zivota. Reklame, moda, proizvodi široke potrošnje, tehnološki proizvodi, arhitektura, sve to doprinosi procesu definisanja i kontrole kulturnog ponašanja. Oni oblikuju naš način razmišljanja često ne razmišljajući i ne uzimajući u obzir kakav je uticaj njihovog rada. Dizajneri imaju profesionalnu i moralnu obavezu da prepoznaju kulturna značenja koja stvaraju, da razviju etički stav i kriterijume po kojima će se procenjivati ne samo estetski i ekonomski aspekti njihovog rada, već i njihovo značenje i primena u društvu.

Kao kreativac sa bogatim iskustvom, šta biste poručilii mladim dizajnerima?

– U svakodnevnom životu pa i u dizajnu mi sami kreiramo svoje prilike i svoju sreću. Zato učnite sebe nezamenjivim, nađite nagradu i zadovoljstvo u svakom zadatku, bez obzira koliko on izgledao jednostavno ili besmisleno. Pokažite inicijativu, i predajte se projektima. Eksperimentišite, igrajte se, doživite neuspeh, počnite iz početka, provocirajte, verujte u sebe, budite neverovatni! Uradite li to uspeh će biti neminovan.

Aleksandre, puno uspeha i još nagrada Vam želimo u daljem radu!

– Hvala, bilo mi je zadovoljstvo.

Aleksandar Jordačević je grafički dizajner iz Beograda. Kao umetnički i dizajn direktor živi i samostalno radi na relaciji Belgija, Slovenija, Srbija, pomažući neafirmisanim brendovima u okviru svoje agencije Solutio. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku za Grafički dizajn i vizuelne komunikacije. Karijeru je započeo 2003. godine još kao student na FPU u Beogradu, radeći kao dizajner u maloj slovenačkoj „hot shop“ agenciji iz Maribora – Mediamix. Jedan od prvih projekata na kojem je učestovao, bila je integrisana, celovita kampanja „Festival Evropskih Jezika“ za koju je dizajnirao identitet, i koja je stigla do finala u Kanu. Dugo godina je sarađivao sa dizajn studijom ArnoldVuga iz Ljubljane radeći na projektima brendiranja vodećeg slovenačkog multimedijskog portala Planetsiol.net. Dizajnirao je logotip poznatom italijanskom birou za pejzažnu arhitekturu KacicLiden. U svojim radovima koji su objavljivani u časopisu Mladina, bavi se pitanjima društvene odgovornosti. U Adriatik regiji je bio odgovoran za upravljanje brend smernicama za Tojotu i Leksus. Radio je kao umetnički direktor u agenciji Saatchi & Saatchi sa kojom je osvajao priznanja na Brumen-u, SOF-u (Ljubljana), Golden Drum-u (Portorož), Cresti (Njujork), Semplu, Magdaleni (Maribor)… Nagrađivan je i na Festivalu dizajna i interaktivnih umetnosti DeArt u Moskvi, Festivalu plakata u Ljubljani, Bijenalu Slovenačkih Vizuelnih Komunikacija u Ljubljani i mnogim drugim… Radeći u renomiranim agencijama kao što je Saatchi&Saatchi imao je priliku da sarađuje sa kulturnim institucijama i umetničkim galerijama, modnim brendovima, kompanijama iz sveta arhitekture i finansija. Za britansku franšizu Talking Tom and Friends je postavio koncept i bio zadužen za art direkciju njihovog prvog style-guida koji je predstavio na najvećem sajmu za licenciranje Licensing Expo u Las Vegasu. Na poziv kompanije Outfit7 (jedne od najbrže rastućih svetskih kompanija za zabavu, poznatoj po svom globalnom fenomenu, aplikaciji Talking Tom), učestvuje u postavljanju 2D odeljka i odeljka zalicensing gde radi kao umetnički direktor do 2015. godine. Na najprestižnijim advertajzing festivalima Cannes Lions u Kanu, i Cresta Awards u Njujorku, njegovi projekti stigli su do finala. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Jedna od njemu najznačajnijih izložbi je samostalna izložba održana u beogradskoj galeriji Remont, gde su ga, kao mladog dizajnera, podržali Slavimir Stojanović, Futro i Vladan Srdić, Studio 360.

Nastavak na Advertiser-Serbia.com...