Izvor: Objava, 31.Mar.2019, 17:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

УЛАЗАК САВЕЗНИКА У ПАРИЗ 1814. ГОДИНЕ

Тридесет првог марта 1814. године војске Шесте коалиције европских држава ушле су у Париз и тиме присилиле цара Наполеона на абдикацију. Било је то први пут после готово 400 година да су непријатељске војске заузеле француску престоницу.

После изгубљене "битке народа" код Лајпцига у октобру 1813. године Наполеон се са остацима своје војске повукао на запад преко Немачке. Чак и тада савезници (Аустрија, Русија, Велика Британија и Пруска) су радије износили услове за мир него за упад преко Рајне у Француску. Франкфуртском декларацијом, са којом су се у новембру сложили савезници, изражена је спремност да се Наполеону понуде "природне границе" од Алпа до Рајне и да му остане Белгија. Наполеон је понуду савезника одбио.

Уз објаву "Мир Француској, рат Наполеону", савезници су на то почетком 1814. прешли Рајну и почели да продиру у Француску. Наполеон је очајнички покушавао да окупи армију како би им се супротставио. Мобилисао је чак и оне које је требало мобилисати тек 1815. године. Међутим, Француска је била сувише исцрпљена и ослабљена, да би се могла супротставити савезницима, који нису наилазили на народни отпор. Напротив, код француског се народа обелоданило нерасположење наспрам Наполеона. Унаточ свих његових напора Наполеон је могао да прикупи 60.000 људи да се супротстави инвазионим снагама.

Савезници су извршили инвазију са надмоћним снагама. Рајну су прво прешли Пруси под командом Блихера, заузевши североисточну Француску; друга армија под заповедништвом Шварценберга продрла је у Француску нешто јужније, док су Бернадотове снаге напредовале у Низоземску. Велингтон је са британском и шпанском војском прешао Пиринеје и продирао са југа.

Наполеон још неколико пута показа своје ратно умеће, док најзад један пораз није отворио савезницима пут за Париз. Тридесетог марта водила се битка на прилазима Паризу; маршал Мармон и Мортје покушавали су да одбране град, супротстављајући 30.000 људи савезничкој војсци од 200.000 војника. Мада се Наполеон приближавао великом брзином у помоћ граду, ништа се није могло учинити да се он спасе.

Руски цар Александар, који је непријатеља гонио од Москве до Париза, прима послеподне тога дана делегацију париске општине. Побеђенима охоло каже: "Господо, реците Парижанима да у њихове зидине не улазим као непријатељ и да само о њима овиси хоћу ли им бити пријатељ. Али реците и то да у Француској имам само једног непријатеља, и да ћу према њему бити непомирљив."

Сутрадан, дивног пролећног јутра 31. марта 1814, победничке савезничке војске, на челу са руским царем Александром и пруским краљем Фридрихом Вилхелмом III, победнички парадирају улицама француске престонице. Два су владара јахала један до другога под кишом цвећа, уз одушевљено клицање окупљене гомиле. Гране дрвећа повијале су се под теретом деце. Људи нижег раста попели су се на столице и столове, а у последњим редовима и на лестве прислоњене уза зид. Свако ко је нешто значио дошао је да присуствује свечаном дочеку. Париз је убрзо био налик на велики војни логор. Козаци подижу шаторе на ливадама Шанзелизе. У господским четвртима Париза даме им стишћу руке и љубе их, стварајући око њих свечано расположење какво само Парижанке знају створити.

Сазнавши за пад Париза у дворцу Фонтенбло, Наполеон је био спреман да крене на град и да и даље срља у жртве и разарања како би спасао свој положај, али је превладала разумност његових маршала. Француски сенат се састао почетком априла, формирао привремену владу и објавио да је цар збачен. Напуштен од свих, француски је император морао абдицирати и отићи у прогонство на оток Елбу, које му је дато као кнежевство, уз два милиона франака годишње. Годину дана Европа је била мирна.