Izvor: Objava, 26.Nov.2020, 14:02

БОШКО БУХА

Народни херој Бошко Буха рођен је 1926. у селу Градинa, у Славонији. Као дете сиромашних сељака, који су после Првог светског рата колонизовани у Славонији, Бошко је после завршене основне школе остао на селу. Након формирања Независне Државе Хрватске, бежећи испред усташких покоља, долази у Мачву, где већ првих недеља устанка ступа у Мачвански партизански одред. Тада је имао тек петнаест година. Суделовао је у одбрани Ужица, а приликом повлачења партизанских снага из Србије, и Бошко се повлачи с борцима Ужичког партизанског одреда; после формирања Друге пролетерске бригаде, улази као борац у састав њезиног 4. батаљона.

Већ приликом одбране Ужица, а затим и у тешким борбама по Босни, Херцеговини и Црној Гори, Бошко је показао велику храброст и смелост. Нарочито је био чувен по својим бомбашким акцијама. Свуда се јављао у бомбашка оделења на најопасније задатке.

Био је омиљен међу борцима због своје младости и цењен по ретко виђеној храбрости. Зато су га и бирали за делегата омладине Друге пролетерске бригаде за Први конгрес антифашистичке омладине Југославије који се одржавао у децембру 1942. године у Бихаћу.

Имао је тада тек шеснаест година, маленог раста, али одлучан у наступу. Затражио је реч. Када се попео на говорницу, једва се видео, али конгресна дворана се проламала од одушевљења: "Ја ћу да вам причам, другови, како ми идемо на бункере..." и казивао је како су се он и његови другови верали на кровове кућа и кроз димњак спуштали бомбе на непријатеља који се био угнездио у тим кућама. Чак се и Врховни командант Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, Тито, узбуђен Бошковом појавом и речима, подигао са свог места и честитао му. Јер, Бошко у том часу није био само делегат Друге пролетерске. Био је утеловљење младих у Народноослободилачкој борби, целог Савеза комунистичке омладине Југославије, који је до тог Конгреса положио дванаест хиљада живота за слободу.

И у каснијим борбама Бошко је испољио велику храброст, због чега је био награђиван од Врховног команданта.

Бошко се 27. новембра 1943. године заједно са докторицом Сашом Божовић и политичким комесаром болнице Богданом Раданом враћао у Пријепоље с неке омладинске конференције. Изненада, недалеко од села Јабуке, између Пљеваља и Пријепоља, њихов камион је наишао на четничку заседу. Комесар Богдан је погинуо на лицу места, а Бошко се није хтео предати, већ се храбро упустио у неједнаку борбу, убио неколико четника и херојски погинуо. Било му је седамнаест година. Докторица Саша Божовић је у овој борби била рањена и заробљена, али је убрзо ослобођена.

За народног хероја проглашен је 20. децембра 1951. године.

Име Бошка Бухе, симбол младости жртвоване за слободу, носи данас дечје позориште у Београду.