Izvor: Objava, 09.Okt.2020, 16:20

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ

Александар Први Карађорђевић, југословенски краљ, рођен је 17. децембра 1888. на Цетињу. Био је млађи син Петра Карађорђевића и Зорке, ћерке црногорског кнеза Николе I Петровића Његоша. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а од 1903. наставља школовање у Београду. Проглашен је за престолонаследника 1909, након што се његов старији брат Ђорђе одрекао престола. Реорганизовао је српску војску. Као престолонаследник номинално командује у Првом балканском рату 1912-1913. српском Првом армијом, која је у славној Кумановској бици потукла турску војску. После победе, одушевљено дочекан Александар улази у Душанову престоницу Скопље. Великом победом код Битоља Прва армија је дефинитивно ослободила Македонију од Турака.

Добио је краљевска овлашћења 1914, након повлачења краља Петра због болести из државничких послова.

Аустро-српски ратни сукоб 1914. неизбежно је добио јужнословенски оквир. Већ прве ратне године (7. децембра 1914) формулисани су у Скупштини ратни циљеви Србије као "борба за ослобођење и уједињење све неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца" (тзв. Нишка декларација).

За време Првог светског рата регент Александар дели судбину свог народа. Са српском војском и народом повлачи се преко Црне Горе и Албаније. После окупације Србије у току Првог светског рата узима активно учешће у дипломатским мисијама у Европи, у корист државе и свога народа, активно учествујући и у операцијама на бојном пољу као врховни командант српске војске. После ослобођења, постао је 1. децембра 1918. регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а после смрти краља Петра (1921) краљ. Он је прозван Ујединитељ, због уједињења јужнословенских народа за које се он снажно залагао.

Новембра 1920. године одржани су први парламентарни избори. Они су били недемократски. Преко 50% бирачког тела било је без права гласа. Изабрана је уставотворна скупштина, која је 28. јуна 1921. донела тзв. Видовдански устав. Устав је изгласан обичном већином, против њега су гласали комунистички посланици и представници грађанских опозиционих група. Њиме је земља постала парламентарна монархија, али је то остало мртво слово на хартији, јер је краљ Александар добио тако велика права да је постављао и смењивао владе, распуштао скупштину, а сам никоме није био одговоран за свој рад. (У земљама које су заиста парламентарне, владе поставља и смењује парламент, тј. народна скупштина.) Тако је тај устав омогућио спровођење краљеве самовоље. Али, краљу је и такав устав сметао.

У земљи је постојало мноштво политичких странака које су претежно имале национално обележје. Оне су водиле оштру борбу за власт. Александар Карађорђевић је настојао да политичке странке претвори у оруђе своје аутократске владавине. У периоду од 1921-1929. изменило се око 20 влада. Готово све владе стваране су и обаране у краљевском двору. Период крњег парламентаризма окончао је краљ Александар 6. јануара 1929. увођењем војно-монархистичке диктатуре. Он је, искористивши заоштрене партијске односе који су довели до државне кризе, суспендовао устав, распустио парламент, забранио рад свим политичким партијама и донео низ указа о јачању краљевске власти, заменивши дотадашњи назив државе СХС у Југославија. Поделио је земљу на девет бановина и посебно подручје града Београда.

У спољној политици Александар се у потпуности ослањао на Велику Британију и Француску. Његовом заслугом створена је 1921. Мала Антанта, одбрамбени савез са Румунијом и Чехословачком, и Балкански савез са Румунијом, Турском и Грчком.

У септембру 1931. донео је нови (октроисани) устав којим је ублажена диктатура. Спроводио је политику тзв. интегралног југословенства, која се показала као неуспешна.

Александар је убијен 9. октобра 1934. у Марсељу приликом службене посете Француској. Атентат су извршили припадници усташког покрета уз помоћ италијанских фашиста, чији је циљ био разбијање Југославије. Александра је наследио најмлађи син Петар, који је био малолетан, па је уместо њега владало Намесничко веће.