Izvor: Objava, 02.Avg.2020, 17:58

МАРИЈА БУРСАЋ

Марија Бурсаћ, легендарна "Марија на Пркосима", прва жена народни херој у Југославији, рођена је 2. августа 1924. у селу Каменица, у близини Дрвара.

Марија је своје детињство провела у родном селу, обављала је кућне послове, помагала на пољу и чувала стоку.

Када је лепој и стаменој девојци било седамнаест година, у земљу је дошао окупатор, а у Босанској крајини је почео усташки терор. Народ се дигао на устанак.

У првим данима устанка, у лето 1941, организује се прва партизанска чета у Каменици, а Марија са рођакама и другарицама
организује позадинске активности, прикупља оружје, храну и остале ствари неопходне партизанима. У септембру исте године постала је члан СКОЈ-а, након чега је активна у омладинским радним четама, учествује у минирању путева и пруга, као и бројним диверзијама. Поред тога, организује омладинске курсеве за девојке, наставља са набављањем и шивењем одеће и обуће за саборкиње и саборце. У фебруару 1942. постала је члан Комунистичке партије Југославије. Кад је убрзо затим у Дрвару основана прва омладинска радна бригада у Југославији, Марија је постала заменик комесара чете (под заштитом крајишких бригада, ова бригада је ноћу прикупљала усеве са поља, скоро са првих линија непријатељског фронта). Ту је научила читати и писати. Изабрана је и за члана среског одбора АФЖ-а. У току најтеже ратне године и Четврте непријатељске офанзиве 1943. у околини Дрвара формира се Десета крајишка бригада којој Марија приступа са другарицама. Осим неге рањених другова и другарица, преузима и многе друге дужности, попут патролирања. И као борац се истакла, држећи одступницу док се збег са рањеницима повлачио. Одуставши од позиције референткиње санитета, захтевала је да је пошаљу на прве линије фронта.

Као борац бомбаш својом храброшћу и неустрашивошћу постала је понос Дрвара и читаве Босанске крајине. У директним сукобима са усташама и четницима запленила је велике количине њиховог оружја. У борбама око Ливна први пут је лакше рањена. Оболела је и од тифуса, али чим је прездравила захтевала је да се врати у борбу.

Половином септембра 1943, у бици против Немаца и усташа код села Пркоси у близини Босанског Петровца, најтежој коју је Маријина бригада водила, тешко ју је ранила непријатељска минобацачка граната у часу кад је спасавала рањеног друга. Убрзо је извучена из борбе и кренула са другим рањеницима на пут дуг четрдесет километара до болнице. Марију су два дана носиле њене саборкиње и другарице: Мира Црногорац, Јања Папак, Стоја Перић и Стоја Трнинић. На том дугом путу уморна, рањена и исцрпљена Марија је показала невероватну снагу. Певала је на носилима и бодрила остале борце. Нажалост, по доласку у партизанску болницу у месту Видово Село, Марија је 23. септембра 1943. подлегла ранама.

На иницијативу сабораца, Марија Бурсаћ је проглашена за народног хероја 15. октобра 1943.