Izvor: Objava, 13.Feb.2020, 17:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СТЕФАН НЕМАЊА

Стефан Немања, рашки велики жупан, оснивач династије Немањића рођен је 1114. године у Рибници као најмлађи син властелина Завиде који се, због сукоба у Рашкој око престола склонио код својих рођака. Породица Стефана Немање била је у сродству са породицом рашких великих жупана и са зетском династијом. Немањин отац Завида половином XII века враћа се из Зете у Рашку.

Немања, као обласни господар, добија на управу источни део Рашке, области Топлице, Ибра, Расине и Реке. Велики жупан био је најстарији брат Тихомир и његову власт признају три млађа брата. Користећи наклоност византијског цара Манојла Комнина, Немања постепено јача власт и осамостаљује се у односу на Великог жупана. Раздор међу браћом око власти је почео. Из борбе за великожупански престо Немања 1166. године излази као победник.

Прилике у Србији бивају све компликованије. Византија се не мири са Немањиним поступцима, избегла браћа покушавају са најамничком војском и уз помоћ Византије да збаце Немању. Немањина влада обележена је јаком борбом за ослобођење Србије од византијске врховне власти. Због таквог става био је у веома честим сукобима са византијским царем Манојлом I. За своје планове Немања тражи помоћ Млечана и Угарске. Користећи Млетачко-византијски рат 1171, наредне године Немања напада област дуж пута Београд-Браничево-Ниш, као и области око Котора. Лоша ратна срећа је Млечане приморала на преговоре са царем Манојлом I. У Угарској долази до смене на престолу и Србија губи дотадашњу угарску помоћ и подршку.

Манојло I са војском креће против Србије. Осећајући да је слабији, Немања прихвата преговоре и вазалне односе строго поштује до смрти Манојла I 1180. године.

У раздобљу од 1180. до 1190. долази до знатног ширења граница Србије на рачун Византије. Немања осваја Косово, Зету, Травунију, Захумље и Неретљанску област.

Немања је створио јаку и добро организовану војску. Средиште државе је из Зете пренео и учврстио у српским земљама у унутрашњости. Немања у византијском свету налази изворе и узоре верског живота и црквене организације. Државна организација је знатно другачија од претходних периода. Као велики обласни господари појављују се Немањина браћа и синови. Немањин сурови обрачун, уз помоћ војске, са богумилском јереси показује потпуну сигурност и спремност државне организације да, заједно са црквом, реагује на опасност.

Повукао се са власти на сабору 1196, а за наследника је одредио свог средњег сина Стефана. Замонашио се у манастиру Студеници, и као монах Симеон умро 13. фебруара 1200. године у манастиру Хиландар, који је подигао заједно са својим најмлађим сином Светим Савом.

Стефан Немања је оставио изузетно дубок траг у српској националној историји. Поред самосталне државне организације, изузетно вредна архитектонска остварења у духовном грађевинарству стављају га у ред најзначајнијих владара средњовековне Србије.

Због његових заслуга за цркву и државу, као и "точења мира" из његових моштију, Српска црква прогласила га је свецем. Народне песме га називају царем и певају о грађењу манастира на које је утрошио благо.