Izvor: Objava, 13.Nov.2019, 08:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СВЕТИ АВГУСТИН

Свети Августин је био хришћански теолог и филозоф. У животу и филозофији је спојио класичан и хришћански свет у синтезу која је имала дубок утицај на развој западне мисли и културе.

Рођен је 13. новембра 354. године у Тагасти, у римској провинцији Нумидији (данашњи Алжир), од оца паганина и мајке хришћанке. Добио је класично образовање и студирао реторику у Картагини, где је једна Цицеронова расправа подстакла његово интересовање за филозофију, а где је добио и ванбрачног сина. Његову молитву "Боже, учини ме чедним и уздржаним, али не сад" грешни хришћани понављају све до данас. Августин је девет година заступао манихејство које је комбиновао са зороастријским, хришћанским и гностичким елементима у двојном систему, у коме Бог и сатана равноправно владају.

Подучавао је реторику у Риму и Милану, где је у неоплатонизму пронашао филозофију коју је могао да помири с хришћанством. Под утицајем миланског епископа Амброзија Августин је крштен са сином 387. године. Престао је да предаје реторику и вратио се у Африку, где је водио монашки живот. Одобравање народа, на које је наишао приликом посете Хипону 391, убедило га је да постане свештеник, а 396. и бискуп Хипона (данашња Анаба у Алжиру). Августин се противио јеретичким хришћанским сектама, у које су спадали пелагијанство, манихејство и донатизам, као и паганској филозофији. Заговарао је јединство хришћанског веровања, природу исконског греха и човекову зависност од Божје милости. На тај начин створио је теологију која је основ западног хришћанства, како римокатоличког тако и протестантског. Залагао се за ред у време кад се Западно римско царство распадало. Умро је 28. августа 430. године у Хипону. Августинова дела обухватају "О божјој држави", хришћански одговор паганству, и "Исповести", које садрже жив опис његове младости и преобраћања. Правила св. Августина, заснованог на његовим делима, придржавају се августински монаси.