Izvor: Objava, 11.Okt.2019, 13:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МЕХМЕД-ПАША СОКОЛОВИЋ

Поред свих убистава, мучења и пореза којима су били изложени у периоду турске владавине над њима, најтежи облик угњетавања балканских хришћана ипак је био данак у крви. Сваких неколико година Турци су обилазили сеоске крајеве на брдовитом Балкану и отимали хришћанску децу, коју су одгајали у муслиманском духу и од њих правили елитни војни род - јањичаре.

Јањичари су, осим војне службе, могли да добију и службу у администрацији. И ту су могли далеко да догурају. Најбољи пример јањичара који је напредовао до највишег положаја у Османском Царству јесте - Мехмед-паша Соколовић. Пореклом је био Србин, рођен 1506. године у селу Соколовићи крај Рудог у источној Босни. Крштено име му је било Бајо. Као дечак је у "данку у крви" одведен у јањичаре. Школован је у Једренском сарају где остаје 13 година. Учествовао је у Мохачкој бици 1526. и опсади Беча 1529. Између 1533. и 1535. учествује у рату против Персије и опсади Багдада. 1546. године постаје капудан-паша, адмирал османске флоте, а 1551. бива унапређен у беглербега Румелије. Исте године креће у поход на Хабзбуршку монархију, а већ следеће осваја Темишвар.

У свим тим ратовима се нарочито истакао, тако да је, уз свој физички изглед и висину од преко два метра, имао и јединствени ауторитет којим је задобио послушност потчињених и поверење надређених. И сам султан Сулејман I Величанствени је био импресиониран његовим способностима, па га је 1555. године поставио за трећег везира у Везирском већу. Мехмед је оженио унуку султана Сулејмана I и ћерку Селима II, потоњег султана. 1561. године постаје други везир, а 1565. унаређен је у звање великог везира, председника владе, у коме је остао четрнаест година, до смрти, за владавине тројице султана, Сулејмана I, Селима II и Мурата III.

Ни када је постао најмоћнији човек у Османском Царству после султана, није заборавио ко је и одакле је. Учинио је велике уступке Србима и другим балканским хришћанима. Захваљујући њему као и још двојици потурчених Срба, везиру Тустел-паши и Али-паши Омиру, турска влада у ово време давала је Србима повластице за подизање манастира, отварање штампарије и обнављање Пећке патријаршије 1557. У свом родном селу Соколовићима изградио је џамију, а у околним местима бројне мостове: ћуприју на Дрини у Вишеграду, Арсланагића мост у Требињу, Везиров мост у Подгорици, мост на ушћу Жепе у Дрину и Козју Ћуприју у Сарајеву. Најпознатији је мост у Вишеграду, који је тематска основица романа Иве Андрића "На Дрини ћуприја".

Догађај који најбоље показује Мехмедову моћ и државничке способности збио се у септембру 1566. године, приликом турске опсаде Сигета, града у Мађарској.

Остарели и тешко болесни султан Сулејман кренуо је те године на нови поход против Хабзбуршке монархије. Браниоци Сигета на челу са хрватским баном Николом Зринским наносили су велике губитке надмоћнијим турским нападачима. Незадовољство међу војницима је било на врхунцу када је султан Сулејман преминуо. Знајући да јањичари готово никада долазак новог султана нису дочекали а да се нису уцењивачки побунили тражећи пешкеш, Мехмед-паша је лукаво прикрио султанову смрт. Наредио је да се убије лекар Кајсунизаде који је био сведок смрти. Послао је поверљивог гласника наследнику трона Селиму II, који је био и његов таст. После дуге опсаде, Сигет је заузет, Никола Зрински је погинуо, а Мехмед-паша је са војском кренуо ка Београду у сусрет Селиму. Како је султаново тело већ било у лошем стању, извесни Хасан-ага, родом из Босне, који је веома личио на султана Сулејмана, обучен у раскошну одећу, седео је у царској кочији и поздрављао војску машући руком кроз прозор. Једини који му је прилазио сасвим близу био је Мехмед-паша да би, наводно, добијао нова наређења. Пред Београдом је Мехмед-паша објавио да је стари Сулејман умро и за новог султана је проглашен Селим II.

Мехмед-паша Соколовић је успео да са шачицом поверљих људи крије султанову смрт више од месец и по дана да не би дошло до побуне у војсци и да би свом тасту осигурао преузимање трона.

Селим II је био слаб владар. Много је пио, па је назван Пијанац. Када је у поморској бици код Лепанта 1571. уједињена хришћанска флота (шпанска, папска, венецијанска, ђеновљанска и млетачка флота) уништила турску флоту, Селим је почео још више да пије. Велики везир Мехмед-паша Соколовић је за само две године обновио флоту и практично сам владао Турском јер је султан увек био пијан. Велики пут је прешао овај Србин, одведен из малог села у Босни да би био роб у моћном Отоманском царству. Захваљујући искључиво својој умешности и упорности, од жртве окрутног обичаја постао је најмоћнији и најбогатији човек у Царству. Да није одузет својим родитељима и постао јањичар, Мехмед-паша остао би још само један сиромашни српски сељак.

Године 1574. умире султан Селим II, а Мехмед-паша поново помаже новом владару, Мурату III да преузме власт и ликвидира браћу која су такође претенденти на престо. Последњих година Мехмедовог живота опала је његова моћ јер га нови султан од почетка није трпео. Унаточ томе, остао је на месту великог везира до своје смрти. 1578. године обновио је ратовање против Персије и допринео португалском поразу у Мароку.

Соколовић је имао много непријатеља и 11. октобра 1579. у Цариграду је пао као жртва атентата који је на њега извршио један полулуди дервиш, убивши га ножем.