Izvor: Objava, 06.Okt.2019, 09:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ФЕНИЧАНИ

Феничани су народ који се током III миленијума пре н.е. настанио у приобалном појасу у подножју венца Либана, оснивајући ту своје градове-државе, међу којима и Тир и Сидон. Као изузетно способни трговци и искусни поморци, истраживали су и трговали по читавом Средоземљу, па и даље. Име Феничани, које су добили од Грка, значи "пурпурно црвена": ради се о боји која се добија од волка, мекушца кога су користили за бојење тканина. Њихова религија била је слична религији народа оближње Месопотамије, са којима су трговали. Феничани су обожавали природне силе као да су божанства. Врховни бог је био Бал, бог олуја и громова. У Картагини су Бала звали Молох и представљао га је бронзани џин са главом бика. Њему су се у време епидемија или ратова приносиле чак и људске жртве.

Тир и Сидон, који су љубоморно чували своју самосталност и због тога никад нису формирали јединствену државу, били су прво под утицајем великих суседних држава, али после XIII века пре н.е. остварили су пуну независност, раширили се по целом Средоземљу и основали бројне приобалне градове, међу којима и Палермо, Каљари, Малагу, Кадиз и град предодређен да постане велики противник Рима, Картагину. Међутим, у VIII веку пре н.е. Тир и Сидон су поново потпали под туђинску власт.

Око 1200. године пре н.е. Феничани су се отиснули кроз Гибралтарски мореуз у потрагу за сировинама (бакром и златом, али пре свега калајем, неопходним за добијање бронзе) и стигли до данашњих Канарских острва и до британских острва. Феничани су први увели фонетско писмо, сведено на 22 знака, насупрот изузетно бројним знацима хијероглифског и клинастог писма.