Izvor: Objava, 05.Sep.2019, 12:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СУЛЕЈМАН ВЕЛИЧАНСТВЕНИ

Султан Сулејман I, познат као "Величанствени", највећи владар Отоманског царства, био је војсковођа кога су се највише плашили у његово време и који је проширио своје огромно царство на велики део Европе. Могао је остати запамћен и као "Освајач" да његов славни прадеда, султан Мехмед II, није већ зарадио ту титулу. Сулејман је рођен 6. новембра 1494. године у Трабзону. Отац му је био султан Селим I, а мајка Хафиза Валид. Са својих 26 година, 30. септембра 1520. године дошао је на власт. Већ у пролеће следеће године први пут је повео своју војску северно од Цариграда. Београд, најјаче утврђење на Балкану, деценијама се одупирао ширењу Отоманског царства у Европи. Сулејман је опколио град и заузео га у року од три седмице.

Наредне, 1522. године Сулејман је опсео острво Родос у Егејском мору, седиште витезова Светог Јована. Острво су бранили француски, немачки, енглески, португалски, италијански и провансалски војници. Храбри и борбени витезови пружили су снажан отпор, и Турци су тек после шест месеци опсаде, током које су претрпели велике губитке, заузели Родос. Сулејман се 1526. поново усредсредио на копнена освајања, придруживши се својим снагама код Београда да би извршио инвазију на Угарску. Тамо је у бици код Мохача 29. августа 1526. године извојевао једну од својих највећих победа. Угарски витезови су страшно изгинули, а млади краљ Лудвиг II Јагјеловић се приликом бекства удавио у баруштинама заједно са својим коњем. Већи део Балкана потпао је под отоманску власт, а хришћански Запад бојао се да ће турска војска продрети у срце Европе.

Врхунац отоманског напредовања достигнут је 1529. године. Сулејман се са својом војском улогорио испред зидина Беча. Шачица бранилаца срчано се борила против огромне турске војске, а граду је, након 19 дана опсаде, помогао и рани долазак зиме. Сулејман је окренуо леђа граду и вратио се у Цариград.

Наредних деценија Сулејман је ратовао на другим странама. Водио је три похода против Сафавида из Персије, повративши контролу над Багдадом. Реформисао је законодавни систем и систем власти - Турци су га звали Кануни, односно "Законодавац". Са својим архитектом Синаном изградио је џамију у Једрену која носи његово име. Посетиоци са Запада дивили су се раскошима његове престонице Цариграда. Међутим, Сулејман је био више од ратника и државника: био је заштитник уметности и књижевности и у славу своје љубави према Рокселани, која је била из Русије а купљена од черкеских трговаца и коју је касније оженио, писао је лирске стихове објављујући их под псеудонимом Мухиби.

Године 1566. већ остарели и тешко болесни султан кренуо је у последњи покушај освајања Беча. На путу према Бечу опсео је важну тврђаву Сигет у Угарској, на самој граници према Турској. Сигет је бранио хрватски бан Никола Зрински са гарнизоном састављеним углавном од Хрвата, те од нешто Мађара, Срба и Немаца. Стари и болесни Сулејман I, озлојеђен огромним губицима које су током опсаде претрпели његови јаничари, умро је у своме чадору ноћу између 5. и 6. септембра 1566. године, не дочекавши пад Сигета. Велики везир Мехмед-паша Соколовић је његову смрт држао у тајности све док војска није била далеко на путу према кући. Уцвељени војници однели су умрлог султана у престоницу, где је, у својој џамији, сахрањен овај ратник, државник, песник и љубавник.