Izvor: Objava, 24.Avg.2019, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЦЕРСКА БИТКА

Церска битка од 12. до 24. августа 1914. обухвата почетни период рата између Аустро-Угарске и Србије у Првом светском рату.

Очекујући напад главних аустроугарских снага са севера, српске 1. и 2. армија биле су груписане у Шумадији, а 3. на Сави и Дрини. Аустроугарска Врховна команда је пре почетка ратних операција изменила основну стратегијску концепцију за рат против Србије. Наиме, ступањем Русије у рат требало је да аустроугарска Балканска војска (5. и 6. армија) остану у дефанзиви, али је њен командант генерал Поћорек одлучио да искористи привремено присуство 2. армије у Срему (која је чекала пребацивање на руски фронт) и пређе у напад. Сматрао је да Србија и Црна Гора, исцрпљене у балканским ратовима, неће представљати озбиљног противника и да ће напад на главном правцу представљати "обичну шетњу до Ниша". Са тим се сагласила и Врховна команда.

У зору 12. августа аустроугарска 5. армија почела је да прелази Дрину према Лешници и Лозници. Истовремено, да би привукла српске снаге према северу, аустроугарска 2. армија почиње демонстративна дејства бомбардовањем Београда, Обреновца и Шапца, а 1 њен пук прелази Саву и у поподневним часовима заузима Шабац.

Иако развучена на широком фронту, од ушћа Колубаре до Љубовије, српска 3. армија је успешно одолевала непријатељским нападима и омогућила Врховној команди, на челу са војводом Радомиром Путником, која се веома брзо ослободила раније претпоставке о аустроугарској офанзиви са севера (у Шумадију) и уочила могућност да противник главним снагама нападне северозападну Србију, да распоред својих снага прилагоди ситуацији на фронту. Коначно, ноћу 14/15. августа, утврдивши да непријатељске главне снаге нападају са линије Лешница-Лозница ка Ваљеву, долином Јадра и падинама Цера, а да од Шапца противник само демонстрира, српска Врховна команда одлучује да се изврши удар у бок главних аустроугарских снага у долини Јадра.

Сусретним бојем у тамној и кишовитој ноћи 15/16. августа код села Текериша, на источним падинама Цера, српска Комбинована дивизија разбила је и натерала у бекство десну колону аустроугарске 21. дивизије. Уследиле су четвородневне упорне и жестоке борбе. Српска 3. армија, на левом крилу фронта, успешно је задржавала аустроугарске снаге које су надирале долином Јадра, а Коњичка дивизија и Шумадијска дивизија I позива, затварајући правце од Шапца ка југу, онемогућиле су везу између аустроугарске 2. и 5. армије. Тиме су створени услови да офанзивна Церска група (Комбинована и Моравска дивизија I позива) пређу у одлучујући напад на Церу и Иверку. Одлука је пала 19. августа, када су Комбинована дивизија и Моравска I пробиле фронт на Церу и Иверку и задале решавајући удар у леви бок аустроугарске 5. армије. То је приморало аустроугарску команду да истог дана у 15 часова нареди да се 5. армија повуче преко Дрине. Ноћу 19/20. августа и током 20. августа, захваљујући спором и опрезном напредовању српске војске, аустроугарска армија се без већих тешкоћа повукла на леву обалу Дрине. Сутрадан се повукао и 4. корпус аустроугарске армије преко Саве, сем 29. дивизије која се задржала у Шапцу. У борбама до 24. августа ослобођен је Шабац и протеран и последњи аустроугарски војник са територије Србије.

Увођењем у борбу својих снага по деловима, неједновремено и развучено на широком фронту, аустроугарско командовање је дало времена српској Врховној команди да прегрупише своје снаге и најцелисходније их употреби.

Губици аустроугарске војске износе око 25.000 људи (4.500 заробљених). Српски губици износе 250 официра и 16.000 војника, од чега 2.107 погинулих, а остало рањено.

Победа српске војске у церској бици, прва значајнија победа савезника у Првом светском рату, пољуљала је политички и војни престиж Аустро-Угарске. Углед Србије нагло је порастао, а у војсци и народу ојачала је вера у сопствене снаге и коначну победу. Истовремено, ова победа је позитивно утицала на операције савезничких армија на источном и западном фронту.