Izvor: Objava, 08.Feb.2019, 10:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МАРИЈА СТЈУАРТ

Шкотска краљица Марија Стјуарт рођена је 8. децембра 1542. у Линлитгоу Паласу, у Вест Лотијану у Шкотској. Ћерка шкотског краља Џејмса V и његове друге жене Марије од Гиза, Марија је наследила престо када је имала само недељу дана, а када јој је било само годину дана обећана је за жену будућем краљу Енглеске Едварду VI. Уследио је вето шкотског парламента на те краљевске заруке, што је довело до рата са Енглеском, у ком су Шкоти поражени 1547. године у бици код Пинкија, у близини Единбурга.

Марија је била предодређена да живот проведе у некој од европских владалачких породица, као будућа краљица или царица. Васпитавана је на француском двору у католичкој вери. Године 1558, у својој шеснаестој години, удала се за француског дофена који је годину дана касније наследио француски престо као краљ Франсоа II. Умро је 1560. и после годину дана Марија се вратила у Шкотску да преузме владавину од своје мајке регенткиње. Тада је имала деветнаест година. Врло брзо је заузела противреформаторски став, што већ протестантска Шкотска није одушевљено прихватила. Њен раскалашни живот само је још више допринео да постане омражена у народу. А онда је сама, својим поступцима допринела да се племство и народ побуне против ње.

Године 1565, удала се и доделила титулу краља свом рођаку распусном лорду Хенрију Стјуарту Дарнлију, што је још више отуђило њене шкотске поданике од ње. С Дарнлијем је добила сина Џејмса, будућег краља Шкотске и Енглеске, али је умешаност њеног мужа у убиство њеног секретара и љубимца савојског порекла Давида Риција продубила јаз између Марије и њених племића. Ускоро се повезала са протестантом ерлом од Ботвела, који је наредио убиство Дарнлија, а само три месеца касније, у мају 1567. године, постао муж шкотске краљице. Због револта народа, била је приморана да абдицира у корист свога сина у јуну 1567. и наредне године побегне из Шкотске и затражи уточиште код своје супарнице, енглеске краљице Елизабете I. Затварана у разним утврђењима све до смрти, Марија је била оптужена због саучесништва у неколико католичких завера против Елизабете. Прокатолички Северни устанак из 1569. године, и поред прокламоване лојалности Елизабети, тражио је да се Марија прогласи наследницом енглеског престола. Потом је у заверама Ридолфија и Трокмортона 1571. и 1583. покушано да се Марија доведе на енглески престо. Коначно је Бабингтонова завера из 1586. године пружила довољно доказа да комисија прогласи Марију кривом за издају. Чак и тада је Елизабета, која је годинама одбијала протестантске захтеве да погуби једног монарха, одлагала потписивање смртне пресуде. А када је Марија погубљена у Фотерингеју 8. фебруара 1587. године, Елизабета је одбила да сноси одговорност за њену смрт.