Izvor: Objava, 24.Jan.2019, 11:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ

Британски државник Винстон Черчил, рођен у Вудстоку 30. новембра 1874, припадник британске аристократије, чији је предак био војвода од Марлбора, по завршетку војне академије је најпре био ратни дописник из Индије и Судана, затим из Трансвала у току Бурског рата (1899). Кад је 1900. изабран у Доњи дом (као конзервативац), спријатељио се са Лојд Џорџом и пришао либералима. Министар трговине (1908-1910), затим унутрашњих послова (1911) и морнарице (до 1915). После неуспеле Дарданелске операције одлази на Западни фронт као командант батаљона. Именован је за министра муниције (1917), затим за министра рата и ваздухопловства (1919-1921).

После октобарске револуције (1917) Черчил иступа против Совјетске Републике и један је од главних организатора империјалистичке интервенције. Неуспех ове експедиције донео му је премештај у министарство колонија (1921-1922). Кад је 1924. пропао на изборима као "независни антисоцијалистички кандидат", вратио се конзервативцима и на њиховој листи био поново изабран у Парламент, па је постао министар финансија у Балдвиновој влади (1924-1929) и поново уводи златну подлогу (златну клаузулу). Године 1939. постаје први лорд адмиралитета (министар морнарице), а у мају идуће године премијер владе националног јединства, пошто је Хитлер кренуо на западну Европу и Чемберлен поднео оставку. Његова храброст и одлучност да се бори против нацизма били су пресудни за британски народ и његов отпор. Са америчким председником Рузвелтом потписује Атлантску повељу и нуди своју помоћ СССР-у у време немачке агресије 1941. Један од великих протагониста савезничке победе над фашистичким силама, учествовао је на свим важнијим конференцијама лидера антихитлеровске коалиције (Казабланка, Квибек, Каиро, Москва, Техеран, Јалта, Потсдам).

После рата, кад су на изборима (1945) победили лабуристи, Черчил се повлачи. Поново је председник владе 1951, али се 1955. повукао због здравствених разлога, стекавши још за живота славу једног од највећих државника у британској историји. Умро је 24. јануара 1965. у Лондону. За своје књижевно дело (мемоари "Други светски рат") добија Нобелову награду за књижевност (1953).