Izvor: Objava, 24.Jan.2019, 11:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК

Радомир Путник, војвода, војсковођа српске војске, рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу. Његов отац Димитрије био је учитељ. Деда Арсеније је као дете, са својом породицом, доселио (допутовао) са Косова у Белу Цркву, где су га назвали Путник.

Радомир је био бистро дете и у школу је пошао раније од друге деце.

После завршене Артиљеријске школе у Београду (1866), у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом. Као генералштабни официр, од 1884. руководио је најповерљивијим војним пословима. У рату са Бугарима 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије. За помоћника начелника Главног генералштаба постављен је 1890.

На Вишој школи Војне академије предавао је тактику и генералштабну службу. Службу над Шумадијском дивизијском облашћу примио је 1893. Под сумњом да је сарађивао с радикалима, пензионисан је 1896. године. После мајског преврата (1903) и свргавања династије Обреновић поново је активиран и постављен за начелника Главног генералштаба и министра војске.

Предводио је српску војску у Првом и Другом балканском рату, као и прве две године Првог светског рата. С њим на челу српска војска однела је блиставе и славне победе у кумановској, битољској, брегалничкој, церској и колубарској бици. Командовао је повлачењем Српске војске преко Албаније 1915. године. Током овог повлачења тешко је оболео. После реорганизације српске војске (1916), са Крфа је упућен на лечење у Француску, у Ницу, где је 17. маја наредне године умро не дочекавши крај рата. Посмртни остаци пренесени су после Првог светског рата и сахрањени у Београду.