Izvor: Objava, 20.Okt.2018, 17:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

НАВАРИНСКА БИТКА

Наваринска битка вођена је 20. октобра 1827. у заливу Наварино на југозападној обали Пелопонеза између британско-француско-руске и турско-египатске ескадре у току грчког рата за ослобођење 1821-1829. Главнокомандујући савезничке флоте био је британски вицеадмирал Едвард Кодрингтон, а колеге су му били француски контраадмирал Ерик Данијел Готије и руски контраадмирал Логин Хејден. Турско-египатском флотом заповедао је Ибрахим-паша. Надмоћнија савезничка флота је победила, наневши Турцима тежак пораз.

Оно што је специфично за ову битку, то је да између сукобљених страна није владало ратно стање и да је до ње дошло сасвим случајно. У то време грчки устанак против турске власти, започет шест година раније, био је пред сломом захваљујући помоћи која је Отоманском царству стигла из вазалне државе Египта. Египатска морнарица била је завладала Егејским морем а египатска војска је по Пелопонезу палила и уништавала насеља, са додатном турском намером да се грчко становништво исели у Азију, а из Африке доведе муслиманско становништво. У циљу налажења мирног дипломатског решења (по којем би Грчка добила одређени суверенитет али и даље под врховном султановом влашћу), Русија, Француска и Велика Британија склапају савез у Лондону у јулу 1827. и одлучују да помоћу поморске блокаде наметну Грцима и Турцима примирје и принуде их на преговоре. Њихове удружене флоте уплове у источни Медитеран и блокирају Дарданеле и Пелопонез.

Турци и Египћани су своју флоту усидрили у заливу Наварино. Удружене флоте Велике Британије, Француске и Русије допловиле су до њих. Мада ни са једне ни са друге стране није постојала намера да се заподене битка, обе флоте су ипак заузеле борбени поредак. Савезничка флота је била надмоћнија. Између осталог, имала је 10 линијских бродова (4 руска, 3 британска и 3 француска), који су у то време били најмоћнији ратни бродови. Противници су располагали са свега 3 линијска брода (2 египатска и 1 турски). Поред тога, бродови турско-египатске флоте били су наоружани са топовима мањег домета од топова на савезничким бродовима. Турци и Египћани су у великој мери изгубили битку пре него што је и започела. Смештени у прилично уском заливу у борбеном поретку у облику полумесеца, само један мали део њихових бродова могао је истовремено учествовати у борби. На левој страни њихове борбене линије били су египатски бродови, а на десној турски. Насупрот њима, на улазу у залив, стајала је савезничка ескадра. У центру савезничке борбене линије били су француски ратни бродови, десно британски, а лево руски. Додуше, улазом у залив суверено је владала турска тврђава Ниокастро, са пет кула, али у току Битке код Наварина њен значај је био никакав.

Након недељу дана мира, сунчанога дана 20. октобра 1827. дошло је до борбе између две флоте, сасвим неплански и сасвим неочекивано. Турски и египатски морнари су били слабо обучени за руковање са топовима, а неспретност једног од њих претворила је блокаду у праву поморску катастрофу за Турке. Грешком египатског морнара је дошло до ненамерног испаљивања топовског хица са једног египатског брода, а случај је хтео да он одлети у смеру француског командног брода. И мада хитац није ни доспео до савезничких бродова а камоли нанео неку штету, савезници су ово схватили као непријатељски чин и у наваринској луци распламсала се свеопшта поморска битка. Оно што је карактеристично за ову битку је велика концентрација топовске ватре и богатство маневара. Савезничка артиљерија непогрешиво је дејствовала потапајући један за другим турске и египатске бродове. Битка је трајала свега 3 сата, а у последњем сату битке савезници су се просто надметали ко ће потопити више непријатељских бродова.

Резултат битке био је више него поражавајући за турско-египатску флоту. Савезници су потопили 57 непријатељских бродова (међу њима и један линијски) а да сами нису изгубили ниједан брод. Погинуло је 8.000, а рањено 4.000 турских и египатских морнара.

Сасвим природно, победа савезника у поморској бици код Наварина изазвала је одушевљење међу грчким устаницима и знатно придонела повољном исходу грчке борбе за слободу. Али 20. октобар 1827. није само дан незапамћено велике савезничке победе, него и дан када су Русија и две западноевропске државе, Велика Британија и Француска, доказале да могу заједнички одлучно да делују против повреда права и слобода разних народа.