Izvor: Objava, 17.Okt.2018, 19:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ

Син и наследник великог македонског краља Филипа II, Александар, стекао је назив Велики због величине својих дела. Током тринаест година своје владавине Александар је освојио Персијско царство, које је одувек представљало опасност за грчке државе, и покорио већи део тада познатог света. Александров лик врло брзо је постао легендаран, а многи писци и историчари величали су га до те мере да су га упоређивали са божанством.

Рођен је 22. јула 356. пре н.е. у Пели, македонској престоници. На дан његовог рођења, његов отац Филип примио је истовремено три добре вести: да је његова војска поразила непријатељске Илире, да је његов омиљени коњ победио на Олимпијским играма и да му се родио син. Како се дете родило за време важне победе, пророци су прорекли да ће бити непобедив.

Као младић Александар је добио од оца дозволу да задржи Букефала, коња кога је било тешко укротити и кога је Филип желео да одстрани јер је био исувише диваљ. Међутим, Александар је својом интелигенцијом и лукавошћу успео да укроти животињу, која је постала његов највернији пратилац у војним освајањима. Први који је био задивљен младићевом одлучношћу био је управо његов отац, који му је, схвативши колико је одважан и мудар, рекао: "Сине мој, биће најбоље да себи потражиш друго краљевство, јер ти Македонија није довољна."

Александар је 338. пре н.е. учествовао у бици код Херонеје, у којој је Филип II поразио удружене снаге Атине и Тебе. После смрти Филипа II, 336. пре н.е., Александар је постао македонски краљ и одмах кренуо у војне походе. Атина и Теба, које су се побуниле против македонске власти, биле су присиљене да се предају. Млади владар је 334. пре н.е. могао да крене у свој највећи подухват: освајање Персијског царства. Током рата освојио је Малу Азију и Египат и у њему основао град Александрију. Поразио је персијског цара Дарија, покорио цело његово царство и кад је стигао до долине Инда, спреман за нова освајања, наишао је на отпор својих војника који су били потпуно исцрпљени и заморени ратом.

Жељу за освајањима Александра Великог зауставила је само његова смрт, која је дошла прерано. Оболео је од маларије од које је умро у 33. години живота, 13. јуна 323. пре н.е., у Вавилону који је изабрао за своју престоницу. Величина тог човека није међутим била ограничена само на војне успехе. Ратови и освајачки походи Александра Великог преобразили су цели тадашњи свет, доводећи у додир потпуно различите цивилизације; од Средоземља до Персије, трговци су преносили не само робу, него и идеје и научна сазнања. На том огромном подручју образовани људи и трговци говорили су само једним језиком: језиком атинских Грка. У свакој земљи унутар граница Александрове империје било је могуће чути за сазнања и идеје које су долазиле из далеких подручја и стопити их с културним традицијама властите области.

На тај начин рађала се нова и изворна култура, звана "хеленизам". То упућује на велику важност коју су код других народа имали грчки језик и цивилизација (Héllеnеs је значило Хелени, Грци). Развитку науке су уз Грке допринели и научници и уметници с Истока. Александар је од малих ногу схватио важност културе: одгајио га је велики грчки филозоф Аристотел, а касније се увек окруживао географима, историчарима и ученим људима, чак и кад је одлазио у рат.