Izvor: TvojPortal.com, 13.Feb.2012, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Мачији уролошки синдром (Фелине урологицал синдроме): Није болест, али боли
Твој Портал Низ промена које се појављују на органима уринарног тракта настају као последица сакупљања и таложења одређеног седимента у бешици и мокраћним каналима, због чега мокрење постаје отежано, а ако се мокраћа што пре не евакуише из бешике настаје процес уремије...
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << />
Мачији уролошки синдром (Фелине урологицал синдроме) представља низ промена које се појављују на органима уринарног тракта и настају као последица сакупљања и таложења одређеног седимента у самој бешици и мокраћним каналима.
Нагомилавање тих кристала изазива оптерећење и запушење уретре (изводних канала), што је јако болно за животињу. Мокрење је отежано и у капима и, уколико се бешика на испразни након 24 часа застоја долази до појаве уремије, то јесте тровања организма разливањем мокраћне киселине кроз крв у ткиво.
Подаци кажу да више од 40 одсто мачака у току живота пати од овог синдрома који се обично јавља негде око пете, шесте године. Чешћи је код мужјака, него код женки, а и компликованији, јер мачори имају изводни мокраћни канал у облику слова С, због чега се талог понекад успут заустави и доводи до запушења уретре.
Власници углавном не уочавају почетне симптоме, па се ветеринари обраћају за помоћ мислећи да њихов љубимац има затвор, а заправо је у питању кулминација процеса који некад траје и годинама, а да се то не примети.
Разлог настанка мачијег уринарног синдрома, према његовим речима, пре свега је генетске природе, а проузрокује га недовољно узимање воде и течности уопште, што утиче на концентрацију мокраће. промену Пх вредности и стварање веће количине конкремената (стврднутих честица неке материје). Неки страни аутори сматрају да главни узрок представља храна богата магнезијумом, и упозоравају да да у 100 кцал хране треба да има мање од 15 мг магнезијума. Из тога произилази закључак да мачији уролошки синдром (није у питању обољење) можемо предупредити начином исхране! И мужјак и женка морају да уносе прописане количине течности, између осталог и кроз оброке, те власници не треба превише да се ослањају на грануле (суве оброке), јер су они један од узрока настанка овог проблема. Уколико се синдром ипак појави, мора одмах да се реагује, јер се стање компликује одлагањем. Лечење се састоји у ургентној санацији: евакуацији мокраће из бешике и антибиотском терапијом, уколико изводни канали нису много запушени, а ако јесу, примењује се поступак катетеризације. При томе треба имати у виду да погрешна катетеризација може да изазове смрт и да је нипошто не треба радити у кућним условима! Дешава се да је катетеризацију немогуће извести јер је зачепљење такво да катетером не може да се прође кроз канал. У том случају неопходно је пунктирање бешике, међутим овај поступак је, из више разлога, веома ризичан.
Дијета
• 450 гр самлевене говедине (попарене и очишћене од масноће)
• 100 гр сирове или попарене ђигерице (не свињске)
• 230 гр (једена шоља) куваног пиринча
• 5 мл (једна кафена кашика) уља
• 90 мл воде (додати још током кувања ако мачка воли кашастију храну)
• једна кафена кашичица ситно млевених љуски јајета
Укупно се добије око 800 гр хране коју треба распоредити у оброке (од 110 гр до 230 гр дневно, према потребама ваше мачке), а може се припремати и у мањој количини чешће да буде свежа. Припремљену храну чувати у фрижидеру.
Успешност лечења зависи од тренутка када власник доведе свог љубимца у амбуланту.Тада је најважније нормализовати Пх мокраће (треба да буде неутралан или благо кисео), а то се постиже давањем таблета "метиотапс", коришћењем Пх контролисане хране или применом одређене дијете, што не подразумева гладовање, већ промену начина исхране. Обавезно треба пратити ток опоравка. Ако се синдром једном појави то не мора да значи да ће и други пут. Уколико се понови, сигурно ће се пролонгирати. Могућност рецидива увек постоји, али исхраном и узимањем таблета синдром се држи под контролом.
Сва питања у вези вашег кућног љубимца можете поставити у нашој рубрици "Питајте нашег ветеринара" др вет. мед. Браниславу Стојанову.
