Izvor: Blic, 22.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život posvećen vajanju gline
VRANJE - Malo šta u Borinom Vranju danas podseća na staro i negdašnje čorbadžijsko „pusto tursko", a od donjih delova varoši do Gornje čaršije, od Sarajine do Raške, uzduž i popreko, nema više egzotičnog sveta kalajdžija, sarača, kujundžija, grnčara, opančara, tašnara. Ipak, u Ulici Bore Stankovića 22 bogatu tradiciju oblikovanja predmeta od gline sa ponosom nastavljaju supružnici Dragi i Zorica Pešić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Stari grnčarski točak u ovoj porodičnoj manufakturi okreće se još od 1895. godine, kada je ćupove, vaze, testije, tepsije, tave, kondire, pepeljare, činije, saksije, posude za voće i druge zemljane predmete počeo da pravi solunac Dragutin Pešić. Njegov sin Dušan počeo je da ovladava tajnama grnčarskog zanata još davne 1934, i to u svojoj 11. godini. Starina Dušan naradio se i umorio, pa je grnčarski zanat batalio 1984. godine. Od tada, od svanuća pa do kasno u noć, zemljane posude i ukrasne predmete prave Dragi i njegova žena Zorica, koji mesečno izrade i prodaju čak oko hiljadu unikatnih predmeta od gline.
- Prava je šteta što odumire grnčarski zanat, od koga može solidno da se živi. Težak je to i „prljav" posao koji iziskuje dosta snage i umeća u obrađivanju, bolje rečeno, vajanju gline ilovače. Ovaj zanat traži celog čoveka i timski rad. Posle 1946. godine Vranje je imalo petnaestak grnčarskih radnji, ali se danas jedino mi bavimo ovim zanatom. Mladi neće da se muče, da prljaju ruke. U poslu nam često pomaže moj otac Dušan, a povremeno angažujemo i jednog starog dobrog majstora - kaže Dragi Pešić, koji se posle sedmogodišnjeg rada u vranjskoj „Novogradnji" posvetio grnčarskom zanatu.
Dragiju Pešiću u ovom nadasve umetničkom zanatu, čije izučavanje traje tri godine, uveliko pomaže supruga Zorica, koja je zadužena za bojenje i stilizaciju zemljanih predmeta. Od pripremanja i obrade ilovače, sušenja, pečenja, fine dorade i bojenja zemljanih predmeta u proseku prođe oko mesec dana. Iz obližnjeg Suvog Dola mesečno Pešići dopreme i potroše oko tri tone kvalitetne gline. U velikoj peći, u kojoj se isključivo koristi bukovina, oblikovani predmeti od gline peku sa na temperaturi od 600 stepeni.
- Iz mojih đuvečara se jede u beogradskom „Hajatu" i u drugim srpskim elitnim restoranima i hotelima. Ranijih godina smo zemljane posude prodavali na pijacama i vašarima, a sada zahvaljujući našem prijatelju iz Beograda Ivanu Deljaninu imamo stalne mušterije. Čak ne možemo da udovoljimo svim narudžbinama. Za tržište proizvodimo ekološki zdrave grnčarske posude i druge predmete. Ljudi se polako vraćaju starinskim jelima, koja su najukusnija kada se spravljaju u zemljanim sudovima. Iz naše radnje izlaze isključivo unikatni predmeti - priča Dragi Pešić.
Nije lako raditi u grnčarskoj radnji. Glina se najpre nakvasi, grubo i fino melje da bi bila savršeno glatka. Onda se mesi, pa desetak dana odleži i tek potom se oblikuje na grnčarskom točku. Verovatno su Dragi i Zorica Pešić poslednji Mohikanci vranjskog grnčarstva, jer njihov sin, mlađani Aleksandar, ne pokazuje interesovanje za ovaj stari zanat. Bila bi šteta ako bi se zatvorila grnčarska radnja u Ulici Bore Stankovića.
Pogledaj vesti o: Vranje
