Izvor: Vesti-online.com, 10.Nov.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvi poljubac posle godinu dana

Jedan od najstarijih čitalaca "Vesti", Ratko Novković iz Sidneja, nedavno je proslavio (neverovatnih) 70 godina braka sa suprugom Angelinom, rođenom Križanov. On iz Raške (1920), ona iz Zrenjanina (1922).

Proslava jubileja Novkovića

Nije baš bilo slavlje kakvo zaslužuje ovakav jubilej kojim su Ratko i Angelina premašili bračni rekord nad rekordima. Njih dvoje su, naime, od juna ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << godine u staračkom domu.

Pored najbliže rodbine - sinova Ljuba i Milana i njihovih familija, Ratku i Angelini u goste je došla grupa ovdašnjih Srba, većinom povezanih uz parohiju Svetog kneza Lazara u Aleksandriji. Došli su da im pokažu da ih vole i misle na njih, mada nam Ratko u poverenju kaže da baš nije često išao u crkvu.

- Ja ti, kad mi se cipela iscepa, idem kod šustera, kad sam neobrijan. kod berberina, i tako, idem kad osetim potrebu. A u crkvi sam se venčao.

Uz tortu i cveće, gosti su mu doneli i - "Vesti". To mu je prozor u svet otkako su novine počele da izlaze ovde. Inače, njih dvoje se iz Beograda preselilo kod sinova u Australiju 1993. godine.

Dotle je već 13 godina bio penzioner. Ceo život, i ceo radni vek, proveo je na gradilištima. Kao diplomcu srednje građevinske škole lako je dolazio do posla, pekao zanat uz građevinske mašine i po svakakvom vremenu i uslovima. Bio je na izgradnji puteva, takođe i industrijskih objekata. Služba ga je vodila i u obnovu Skoplja, posle razornog zemljotresa 1963. godine.

U penziju je otišao kao direktor građevinsko-zanatske zajednice koja je objedinjavala 122 firme, od Triglava do Đevđelije, sa centralom u Beogradu. Angelina je završila istu školu kao i on, ali je ostala kod kuće, "da deca rastu s majkom".

Imao je tačno 40 godina penzijskog staža kad se povukao. Rodno mesto mu je Raška. Tamo je odmah posle rata udario temelje lokalnoj građevinskoj firmi.

- U Raškoj sam rođen, pa završio osnovnu školu, pa u Novi Pazar u gimnaziju, pa u tehničku školu u Sarajevu...

Ratko Novković i Angelina venčali su se za vreme rata, oktobra 1942. godine, u okupiranom Beogradu. Venčanje je obavljeno u crkvi Svetog Marka.



Bili ste zajedno svega mesec dana!?

- Ma ne. Tri godine. Tri godine smo se mi družili, to mogu da ti kažem. Ja sam napisao čitavu knjigu o tome. Kako smo počeli... Ja sam nju poljubio posle nešto više od godine dana.

Toliko dugo?

Ratko Novković je ispunjavao australijske dane - pišući. Tako su nastale čak 34 knjige.

O čemu?

- O svemu. O našem životu, o mnogim stvarima.



O životu - sad, nakon 92 godine, šta biste menjali da možete, šta niste uradili kako biste hteli?

- Da znaš, prezadovoljan sam životom celim. Ništa me nije pokolebalo nijednog trenutka. A pravo da ti kažem, možda sam napravio grešku da posle venčanja odem u Rašku umesto u Beograd. Ali, ja sam tog mog Ljubu poštovao. On je želeo da mu sin bude tu i da dobije unuke. On je mog Ljuba (sina) vodao svuda sa sobom. Bio s njim presretan.



Žrtvovali ste studije, ali ste ocu pružili radost.

- Jesam, puno zadovoljstvo sam mu pružio.

Prase na svadbi usred rata

Kako je bilo venčati se 1942?

- Kako je bilo? To su me mnogi pitali. Neki nisu verovali i govorili da nisam mogao da se venčam tada. "Sa' ću ti donesem venčanicu", takvima sam govorio. Zašto pitaš kako je bilo?



Pa bio je rat.

- Ništa to nije nama smetalo. Naumio sam da se ženim i eto ti. Imao sam 50-ak drugova i prijatelja. Nisam imao sve da ih počastim. Ali moj otac Ljuba se pobrinuo. Nije hteo da dozvoli da se ja ženim, a on ostane u Raški. Pa je i on došao i sa svojim pobratimom, u Beogradu se snašao, pa smo tako dobili prase i šta ti ja znam.



A posle crkve?

- Pa bio taj pobratim mog oca, i on imao jednu sobu i jednu kujnu u Đevđelijskoj ulici, gore. I tu smo se, da prostiš, zgurali. Nije moglo svih 50 da ruča, ali dvadesetak jeste. Bila gužva, prilična. Ali bilo i pevanja. Igranja nije.



Je li to bila nagla odluka o venčanju?

- Nismo mi uopšte razmišljali o venčanju. S druge strane, mi smo mislili da idemo u Rašku. Ona iz Zrenjanina, živeli smo pre oboje u Sarajevu. Ali, gde ćemo i u Rašku, devetoro tamo kod mog Ljuba. Vidi, došla ona u Beograd, kod neke tetke što je izbegla iz Sarajeva i bila oko mesec dana. I za taj mesec dana, mi smo se viđali, išli u pozorište, bioskop. Šetamo i dođe mi sestra Nada, mlađa tri godine od mene, i kaže nam, iz čista mira: "Što se vas dvoje ne venčate?"

Angelina i danas brine o Ratku

Ratko i Angelina nalaze se u domu "Sveti Simeon" u Ruti Hilu. Tamo su se preselili kad je Angelinino zdravlje počelo da popušta i bila joj potrebna stalna nega. Ratko se dobro drži, ne da se godinama - ali moguće i zato što će ga Angelina i dan-danas, sa bolesničke postelje, brižno opomenuti da se skloni s promaje, da mu ne naškodi.

Zaprosio je u - školi

- Prgava je bila (smeje se). Hoću da kažem, nije dopuštala da joj se muškarci vrzmaju. I ja njoj kažem: "Da se dogovorimo. Ja nisam za ženidbu. Ali, nisam ni za za..j..... - da se viđamo samo. Ako ti 'oćeš, da se dogovorimo, da se udaš za mene - u redu. Međutim, ejha, to smo mi još bili u školi. I tako bilo, sve do 23. avgusta 1942. Tri meseca pre venčanja. I tad smo spavali prvi put zajedno.

Znači, vi ste u stvari zajedno pune 73 godine?

- Ha?

Pa 70 godina braka i plus ove tri "viđanja".

- Pa eto, ali braka 70. Ostalo smo se družili, da.

Nastavak na Vesti-online.com...