Izvor: Danas, 27.Jan.2015, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedna potvrda života u nesistemu
Kraljevo - U organizaciji Odbora za nauku, stručno obrazovanje, zaštitu životne sredine i inovacije Regionalne privredne komore u Kraljevu održan je prošle nedelje jedan vrlo zanimljiv sastanak. Zamišljen je kao susret predstavnika srednjih škola sa teritorije opština Vrnjačka Banja, Raška i grada Kraljeva i privrednika sa ciljem izmena u planovima upisa učenika u prvi razred srednjih škola u školskoj 2015/16.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Iako se prisutnim predstavnicima škola i privrede (a njih je bilo jako malo) ne može ništa zameriti u iznetim argumentima kojima su branili svoje stavove stiče se utisak da i jedni i drugi mogu, realno, jako malo uticati na ono najneophodnije i najpotrebnije. To najpotrebnije ili suštinu svih problema na relaciji obrazovanje - privreda izneo je na startu sastanka Milisav Novčić, potpredsednik Regionalne privredne komore u Kraljevu. Potreba suštinskih promena školskog sistema je uslov svih uslova za privredni i svaki drugi opštedruštveni razvoj. Bez toga održavanje privida normalnog stanja u društvu samo nas udaljava od početka neophodnih promena na relaciji obrazovanje - privreda. A gde smo to mi danas u ovom odnosu pokazao je, na neki način, i na ovom, regionalnom nivou pomenuti sastanak. Iz saopštenih podataka o broju učenika koji, ove godine, završavaju osmi razred jasno je uočljiv nastavak pogubnog demografskog trenda smanjivanja broja stanovnika u ovom delu Srbije. Osmi razred će, tako, na teritoriji Vrnjačke Banje završiti samo 268 učenika u Raškoj 270 a na teritoriji grada Kraljeva 1235. Na teritoriji čitavog Raškog upravnog okruga (čine ga još opštine Tutin i Novi Pazar) ukupan broj svršenih osnovaca u školskoj 2014/15 je 3.745 a broj slobodnih mesta u srednjim školama je 3.894. Uz neracionalnu mrežu škola eto prostora za nastavak „dva puta“.
Jednim i dalje idu potrebe privrede a drugim mogućnosti škola. O tome, na svoj način, svedoče i vapaji predstavnika dva uspešna tekstilna preduzeća iz Kaljeva („Elipsa“ i „O Filip“) na ovom sastanku. Nekoliko godina unazad oni traže da se u okviru postojeće mreže škola formiraju odeljenja u kojima bi se školovali šivači, pegleri, krojači - konstruktori, programeri za izradu krojnih slika... Trenutno su prinuđeni da zapošljavaju penzionisane radnike nekadašnjih društvenih konfekcijskih preduzeća „Rudnik“, „Poteks“..., jer se praksa prekvalifikacije koju su u nekoliko navrata sproveli uz pomoć Nacionalne službe zapošljavanja pokazala nedelotvornom. Njihovo uporno insistiranje kod predstavnika obrazovanja samo (raz)otkriva brojne neusklađenosti po raznim pitanjima među različitim institucijama sistema poput neusklađenosti nomenklature zanimanja i spiska obrazovnih profila. Dodamo li ovoj „jednačini sa više nepoznatih“ elemente pogubnog modela sprovedene privatizacije u sadejstvu sa konceptom odricanja od bilo kakve državne zaštite kroz formu osmišljenije politike carina, eto razloga za duboku strepnju. Ne toliko zbog učinjenih grešaka koliko zbog smanjenih mogućnosti da ih ispravimo. A ovome drugome, mogućnostima da greške ispravimo, najviše može i treba da doprinese obrazovanje. Naravno manju krivicu za to snose zaposleni u njemu a najveću nejasna politika države koja se sprovodi uprkos postojanju, nazovi strateških dokumenata, i za tu oblast.
Pogledaj vesti o: Raška
.jpg)
