Izvor: Večernje novosti, 27.Apr.2015, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čas istorije za vladara Srbije

NEDAVNA poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Novom Pazaru vraća nas u priču i podsećanje na jednu davnu posetu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića Raškoj. Staru osnovnu školu u selu Dojeviću, kod Novog Pazara, 20. aprila 1934. godine posetio je kralj Aleksandar. Predsednik Vlade Srbije, prošle nedelje, postavio je kamen temeljac za novu školsku zgradu i dečije obdanište u ovom selu. O iznenadnoj poseti kralja Aleksandra, tih davnih godina, govori nam novinar Momčilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Bošković, sećajući se priče svojih roditelja. Naime, njegov otac Dragoslav bio je upravnik i učitelj, a majka Radmila učiteljica u toj školi, koja je i onda nosila ime Rastka Nemanjića. - Roditelji su mi pričali da su tog 20. aprila, oko podneva, učitelji imali pauzu - kazuje Bošković. - Pravoslavni sveštenik i muslimanski hodža izvodili su đacima versku nastavu. Moj otac je čitajući novine malo zadremao u baštenskoj stolici, a majka je u bašti rasađivala neko povrće. Tog lepog prolećnog dana nije bilo nikakve naznake da će jedan iznenadni dolazak u ovo pitomo selo mnogo toga promeniti. I to kakav dolazak - kraljev: - Odjedared sa džade Novi Pazar - Sjenica, nailazi jedan oficir bez sablje, salutira i kaže mojoj majci: "Gospođo, da li ste vi ovde učiteljica?" Majka ga gleda, ne veruje svojim očima da je to, ipak, kralj. U tom bunilu iz stolice skače Momčilov otac i salutira kao pravi vojnik: "Vaše visočanstvo ja sam upravitelj ove škole". Kralj ga snishodljivo upita da li može da obiđe učionice i vidi đake. Upravnik ga povede i sve mu pokazuje. Đaci, mada su u čudu, ipak su prepoznali svog kralja. - Ušli su na čas veronauke i sveštenik Jerotije Čeković ih smešta u pretposlednju đačku klupu - priča Bošković. - Izvode nastavu o kosovskom boju, kumanovskoj epopeji... Sveštenik postavlja pitanja, deca odgovaraju i pokazuju solidno znanje iz nacionalne istorije. Pravi čas istorije. Kralj netremice gleda đake i spazi ispod skamija njihove bose noge. Izvadi iz džepa dve hiljade da se deci kupe obuća i odela, a haljine za devojčice. Kada je posle izvesnog vremena sve kupljeno, deca su se slikala i poslala kralju fotografiju, da vidi kako im sve lepo stoji. Naš sagovornik Momčilo Bošković nam kaže da ga je kralj na odlasku pomilovao po glavi i rekao da baš liči na njegovog sina Tomislava. Kazuje nam da su ga te reči pratile kroz ceo njegov život, kao neki blagoslov. - Prema nekim mojim saznanjima posle ove posete kralj nije više putovao po Srbiji - kaže Bošković. - Zbog toga bi trebalo da ostane neki trag u ovoj školi, da bi i buduće generacije sačuvale sećanje na njegovu posetu. U klupi gde je sedeo sa mojim ocem nekada je bila ukucana mesingana tabla na kojoj je pisalo: "Njegovo veličanstvo kralj Aleksandar, 20. aprila 1034. godine, sedeo je u ovoj klupi". Ploča je uništena u Drugom svetskom ratu. Kada je kralj Aleksandar 9. oktobra 1934. godine ubijen u Marselju, seljaci iz ovog kraja su kao na hodočašće dolazili da obiđu tu klupu u kojoj je vladar nekada sedeo. Polagali su cveće i klupu bojili u crno. Momčilo BoškovićBEZ OBEZBEĐENjA - KRALj je kroz selo prošao u automobilu, u kome su bili samo on i vozač - kaže Bošković. - Da li je bio neoprezan i rizikovao ili je bilo nekog tajnog obezbeđenja nije utvrđeno. Bilo kako bilo, treba reći da je kralj bio omiljen u svom narodu.
Pogledaj vesti o: Raška

Nastavak na Večernje novosti...