Izvor: Danas, 17.Okt.2014, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez zaštite, šikanirani i maltretirani
Beograd - Ne može kuća biti srećna ako je laž u njenom temelju. Ne može Srbija da bude uspešna ako je u Raškoj, kolevci srpstva, sakriveno 250 albanskih leševa. Tim rečima počinje dokumentarni film “Svedoci” o zaštićenim svedocima koji su, pred Sudom za ratne zločine, svedočili o ratnim zločinima počinjenim na Kosovu 98/99. godine.
Bivši pripadnici 37. jedinice za posebne operacije MUP Srbije iz Leskovca Boban Ignjatović, Slobodan Stojanović, Jovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Golubović, kao i Zoran Rašković, nekadašnji pripadnik “Škorpiona”, svedočili su o zločinima koje su počinili njihovi saborci na Kosovu, dobili status zaštićenih svedoka, ali im to nimalo nije pomoglo. Štaviše.
Sredina ih je označila kao izdajnike, oni i članovi njihovih porodica maltretirani su i šikanirani. Tvrde da su ih posebno maltretirali oni čiji je zadatak bio da ih štite, pripadnici posebne jedinice MUP za zaštitu svedoka, čiji je komandant Miloš Perović smenjen tek prošle godine. “Trebalo je da nas štite oni što su ubijali i pljačkali i protiv kojih smo svedočili. Kakva je to bila zaštita”, pitaju se “junaci” filma “Svedoci”. Pojedinci su zbog toga odbili zaštitu i progovorili pod imenom i prezimenom.
- Ja sam Zoran Rašković i tako ću da svedočim, pod svojim imenom zato što mi je stalo do istine. Bio sam dobar vojnik. Odan majci Srbiji. Dugo sam nosio majice sa likom Karadžića i Mladića. Verovao sam u to, a onda je kod mene došlo do transformacije svesti. Kako? Ne mogu sebe da prevarim. Ne mogu da lažem da nisam video kolone Albanaca i njihov masakr. Video sam, govori Rašković, glavni svedok na suđenju grupi “Šakala”. Zbog ubistva više od 120 Albanaca na Kosovu, njih devet je osuđeno na ukupno 124 godine. Ali ne i njihov komandant. Po izricanju presude, pušteni su na slobodu do izricanja drugostepene presude, a Raškoviću je zapaljen splav na Adi Ciganliji.
Ostali svedoci, bivši pripadnici 37. jedinice, kažu da su na Kosovo otišli da brane zemlju, a da su videli zločine koji ih i danas proganjaju. Slažu se u tome da su zločine činili pojedinci, “ne više od 10 odsto pripadnika naših jedinica”, ali imali su zaštitu komandanata. Zbog zločina ne samo da nisu odgovarali već su i napredovali u službi. “Najpre bi vojska raketama i bombama očistila neku teritoriju. Onda mi dođemo. Mlađi Albanci bi već pobegli, a oni koji su ostali bili su uglavnom stari i bolesni. Bilo je pojedinaca među nama koji su ih odmah ubijali. Nema veze što su očigledno bili civili.”
“Sećam se jednog koji je skidao zlatne zube sa leševa. Hvalio se da je za sebe napravio lampu od muških, a za ženu će od ženskih zuba ubijenih Albanaca.” “Iz komande bi nam stizale naredbe ‘šibica’, što je značilo zapali kuću, ili ‘pošalji ga na sunčanje’, što je značilo streljaj.” To je deo svedočenja zabeleženih u ovom filmu. Pojedinci su se pokajali što su svedočili jer je cena bila previsoka. Ne samo što ih je sredina šikanirala već je, kažu, Tužilaštvo za ratne zločine od njih “dizalo ruke” čim bi završili posao.
- Srpski vojnik ne siluje, ne ubija decu i starce, a ako to neko i uradi, mi, Srbi, najpre treba da ga osudimo, zaključuje Zoran Rašković, svedok protiv “Šakala”, koji još čeka državljanstvo i dokumenta Srbije.
Ekipa
Autori filma “Svedoci” produkcijske kuće “Arhitel” su Ivana Lalić Majdak i Miloš Teodorović, reditelj je Goran Kovačić, a producent Lazar Lalić. Film je nastao u okviru projekta „Jačanje medijske slobode u Srbiji“, koji finansira EU.
Pogledaj vesti o: Raška
