Izvor: Politika, 25.Maj.2011, 01:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u minusu i na poček
U zavisnosti od trgovinskog lanca, učešće čekova u plaćanju kreće se od dva-tri, pa do 20 procenata. – Što veća prodavnica, više čekova
Da li Srbija izlazi iz krize ili ne, malo znači četrdesetogodišnjoj Jeleni A. Kako živi, kaže, najbolje zna po tome što je ranije uspevala da ceo mesec pregura u plusu, a sada, već 20. pređe crvenu liniju i sklizne u minus. Uz pomoć čekova izdržala je Uskrs, Prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << maj i slavu, ali kada sredinom leta poček stigne na naplatu, sledi nova glavobolja.
Zbog pada standarda, poskupljenja i besparice, Jelena A. postala je tipičan primer srpskog potrošača koji živi u minusu i pazari na poček. To potvrđuju i tržišni takmaci. U zavisnosti od trgovinskog lanca, učešće čekova u plaćanju kreće se od dva-tri, pa do 20 procenata. Što je prodavnica veća i što se više kupuje, potrošači izlaz nalaze u ispisivanju čekova.
– U našim prodajnim objektima 10 odsto potrošača plaća čekovima, 23 karticama, a ostali gotovinom. U „Maksiju” gotovinom i karticama plaća gotovo 95 odsto kupaca, dok u „Tempo” centrima svaki šesti potrošač koristi čekove i mogućnost odloženog plaćanja. U toku vikenda njihov broj se uvećava – kažu u „Delta maksiju”, dok je Milorad Mišković, direktor „SOS marketa”, nedavno rekao da u prodavnicama za socijalno ugrožene čekovi u prometu učestvuju čak između 18 i 20 odsto!
Život na poček potvrđuje i statistika, pa podaci agencije za istraživanje tržišta GFK pokazuju da su u januaru 2010. godine potrošači u Srbiji ispisali manje od 600.000 čekova, a u decembru je taj broj prešao 835.000. To je uvećanje od gotovo 40 odsto, a valja podsetiti i da je 2008. godine tek oko pet odsto robe široke potrošnje kupovano na odloženo. U toku 2009. godine ta cifra porasla je na osam odsto.
A pravilo – što veća prodavnica, to više čekova, potvrđuju i drugi trgovci.
– Čekovi se više koriste u supermarketima, a kartice u manjim objektima – rekli su u „Univereksportu”.
Momir Lazić, zamenik generalnog direktora „Aman” trgovina, koje imaju 47 prodavnica u gradu, kaže da se plaćanje čekovima povećava vikendom.
– Kod nas je učešće čekova od 1,8 do dva odsto i nema velikog povećanja iz jednostavnog razloga što banke imaju restriktivnu politiku po pitanju izdavanja čekova klijentima. Konstantno se povećava plaćanje karticama i one sada čine oko osam odsto ukupnog prometa. Ali, bitno je napomenuti da se plaća uglavnom kreditnim karticama koje praktično zamenjuju čekove – objasnio je Lazić.
Da plaćanje na poček ne posustaje, pokazuje i to što su se trgovcima prehrambenih proizvoda pridružili i prodavci nameštaja, tehničke robe, bele tehnike i turističke agencije, dok kupcima to i te kako odgovara – u trgovinskim lancima prilikom plaćanja čekovima ne povećavaju cene, dok kupovinom na odloženo kreditnim karticama bankama plaćaju paprene kamate.
S. Despotović
-----------------------------------------------------------
Obaveštenje, pa kamata na poček
Kupci su primetili da dok kod trgovaca prehrambenim proizvodima nemaju dodatnih troškova ukoliko odluče da ispišu ček i račun plate za dva, tri ili četiri meseca, prodavci bele tehnike, tehničke robe i nameštaja često odluče da račun uvećaju za dva do deset procenata.
Ta kamata je potpuno legitimna, objasnili su u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine, ali je nužno da potrošač bude obavešten o plaćanju kamate, odnosno neke naknade za pogodnost odloženog plaćanja.
-----------------------------------------------------------
Na odloženo iz nužde
Ekonomisti i organizacije za zaštitu potrošača savetuju kupce da bi trebalo da budu pažljiviji i da se ne zadužuju olako. Podsećaju da se više neće desiti da inflacija obezvredi cifru sa čeka. Ekonomisti ističu i da je trgovce nužda, a ne simpatija prema kupcima naterala da se okrenu prodaji na odloženo. Oni pristajući na plaćanje čekovima zapravo kreditiraju potrošače jer trgovac često mora da plati državi PDV ili robu dobavljačima pre nego što čekovi građana dospeju na naplatu.
-----------------------------------------------------------
Cene uvećane 14 odsto
Potrošačke cene bile su u aprilu 14,1 odsto veće nego pre 12 meseci, pokazuju podaci Gradskog zavoda za informatiku i statistiku. Najviše su poskupeli hrana i bezalkoholna pića i to 19,6 odsto, a slede duvan i alkoholna pića čije su cene, u proseku, veće 18,4 odsto.
Stanovanje, voda, električna energija, gas i goriva skuplji su 15,7 procenata.
objavljeno: 25.05.2011
Pogledaj vesti o: Prvi maj
