Izvor: Blic, 04.Maj.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromaštvo mi je ulivalo snagu
Prvomajske praznike Lazar Ristovski proveo je na svom brodu „Aurora“ kojim u društvu porodice i prijatelja jedri Jadranom. Sunčani dani izmamili su slavnog glumca iz prostorija njegove producentske kuće „Zillion“ u kojoj priprema novi film „Bajaco bluz“ koji će i režirati. Sudeći po njegovom rediteljskom prvencu „Belo odelo“, nema sumnje da je na pomolu novi filmski hit.
- „Bajaco bluz" je izašao iz radionice Gordana Mihića, kao jedan od njegovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najboljih scenarija. Ja mu sad pomažem da ga naštimamo na moju meru, jer ipak reditelj, kao glavni i odgovorni, na kraju potpisuje priču koju je hteo da ispriča filmskim jezikom. U kojoj je fazi? Šta da vam kažem?! Skupljam pare, jer sredstva koja ću dobiti od države za film, koji je prošao selekciju Filmskog centra Srbije kao jedan od pet najboljih, nisu, nažalost, dovoljna i čine jedva 20 odsto budžeta. Sirotinjska kinematografija koja se diči svojom prošlošću - priča Lazar Ristovski.
O čemu govori film?
- Film govori o sadašnjosti. O ljudima koji se školuju za jedno, a prinuđeni su da rade nešto potpuno drugo. O radnicima koji uzalud štrajkuju. O tranziciji koja predugo traje i za sobom ostavlja pustoš. Ipak, biće to komedija, ili bolje reći tragikomedija. To je žanr u kome već dugo i živimo.
Film govori o ljudima koji su se školovali za jedno, a rade nešto sasvim drugo? Da li ste i sami povremeno u takvoj situaciji?
- Pa eto, i ja režiram, a školovao sam se za glumca. Ja sam i producent, a nisam završio školu za to. Možda nas je muka naterala da preko noći postajemo obdareni. Možda nas je materijalno siromaštvo nateralo da budemo duhovno sadržajniji. Da budemo tragači i istraživači izgubljenog vremena. To nam bar niko ne može zabraniti.
Koliko vam je siromašno detinjstvo u Ravnom Selu bilo pokretač za uspehe koje ste postigli u životu?
- Kada sam shvatio, još u ranom detinjstvu, da su zvezde iznad moje kuće, te iste zvezde koje vidi i čovek u Americi, ili u Rusiji, Kini, i najbogatiji i najsiromašniji čovek na planeti, i da smo svi isto sićušni pod kapom nebeskom, izgubio sam strah od velikog sveta, od velikih ljudi i autoriteta, samih po sebi. To siromaštvo, koje je onda bilo nekako ravnopravno raspoređeno, ulivalo mi je snagu i otvaralo prostore u koje sam ulazio bez straha. Radovao sam se šansi koja mi se pruža. Mnoge sam šanse iskoristio, na moju radost i na radost publike, čini mi se.
Šta vam je danas pokretač?
- Motiv u poslu mi je to što je svaka nova uloga svet za sebe. Neistražen i mističan. Ta tajnovitost me tera da radim, više nego ikada. I taj strah od nepoznatih prostora svake nove uloge je izazovan, što bi klinci rekli - do bola. Svaki zastoj boli zbog saznanja o prolaznosti. Zato treba raditi. Mlađi glumci danas malo rade na sebi. Brzo postaju popularni i onda tu popularnost mešaju sa kvalitetom. Ja se novim ulogama bavim temeljno. I teško. Gluma je težak fizički i duhovni rad zajedno.
Imate li još neku neostvarenu želju osim one da zaigrate sa Robertom de Nirom?
- Da, ponekad kažem u šali da bih voleo da igram sa njim zajedno u nekom filmu. Sportisti imaju tu privilegiju da se ogledaju sa najboljima na olimpijadama i svetskim prvenstvima, a mi ne, ili vrlo retko. Ne mislim da je gluma takmičenje, ali neko ogledanje jeste. Imam želju da se bavim samo svojim poslom na dostojanstven način. Samo to, i ništa više. Da se obezbede pare za kinematografiju da možemo komotno da napravimo još poneki film u fer uslovima. Da glumci u pozorištima, gde mene nema već 15 godina, imaju dostojanstvenije plate i dostojanstvenije ponašanje države prema njima.
Šta vam je privatno neostvarena želja?
- Da dobijem na lotou velike pare i da od tih para snimim film. Skromno.
Ima li poziva iz inostranstva i odbijate li i dalje da kao „veliki glumac sa istoka igrate male uloge na zapadu"?
- Igrao sam malu ulogu u filmu o Džejmsu Bondu „Kazino Rojal", tako da je i ta nevinost te moje izjave pukla. Zovu me, ali sve ređe. Velika je borba i tamo, kao i ovde. Umesto da se prostori šire, oni se nekako sužavaju. Ne žalim se. Da sam hteo, već bih bio u Holivudu. Ja sam hteo da ostanem ovde da glumim na svom jeziku.
Vaša Danica govori da ste vi njen vitez. Koje njene osobine najviše volite?
- Ona je moja dama.
Umetnička porodica
Vaš sin Petar Ristovski u svom filmu „Brižni otac", u kom vi igrate oca, bavio se sukobom oca i sina. Ima li u vašoj porodici kreativnih razmirica budući da se svi bavite filmom?
- Mi postajemo uistinu jedna mala laboratorija za pozorište i filmove. Sin Petar završava filmsku režiju, a supruga Danica i ja čekamo da počnemo preko veze da dobijamo uloge na filmu. Petar i, naravno, Danica čitaju sva scenarija koja dobijem ili koja sam spremam. Petrova vizura života i umetnosti je drugačija od naše, tako da su razgovori s njim uvek kreativni i polemični. Šta da se radi... ne možemo svi biti bankari i biznismeni. Mora neko da se bavi i umetnošću. Svet postaje toliko obesmišljen da će naši zanati ponovo biti na ceni. Nadam se.
Jedrenje s prijateljima
Kuda ćete i s kim jedriti ovoga leta?
- Ovog leta ću se spremati za svoj film „Bajaco bluz", ali moraću da odem na nekoliko regata mojom jedrilicom „Aurora". Odjedriću malo i do Hrvatske, koja ima najlepše more za jedrenje. A prijatelja ima i oni znaju da su uvek dobrodošli na moj brod. Tako će biti i ovoga leta.
