Izvor: VOA, 04.Maj.2018, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majski protesti u Francuskoj nekad i sad
I dok se u Francuskoj obeležava pola veka od majskih protesta 1968. – perioda velikih društvenih prevrata – demonstranti su ponovo izašli na ulice, ovog puta izražavajući neslaganje sa reformama centrističke vlade predsednika Emanuela Makrona, koji je na položaj došao pre godinu dana. Međutim, današnji duh dosta je različit od te godine preokreta, koja je ostavila neizbrisiv trag na francusku politiku i društvo u celini. Mnogi su očekivali da će tradicionalni prvomajski protesti održani ranije ove nedelje biti početak mesec dana nemira, koje će organizovati nezadovoljni radnici i francuski studenti… podsećajući na burna dešavanja pre 50 godina. Maj 1968. godine počeo je protestima na kojima su student zahtevali više slobode. Vrlo brzo, protest se proširio na fabrike, što je skoro potupno paralisalo ekonomiju. U jednom momentu je ulicama Pariza marširalo skoro milion ljudi zahtevajući ostavku francuskog predsednika i lidera tokom ratnih godina, Šarla De Gola. Umesto toga, njegova stranka je idućeg meseca odnela pobedu na parlamentarnim izborima. Međutim revolt je ostavio dugotrajne posledice. Godinu dana kasnije, De Gol je podneo ostavku. Maj 1968. bio je mnogo više od samo još jednog protesta. “To je bila seksualna sloboda. To su bila politička prava. Sve je imalo veze sa muzikom. Stvar je bila u kreativnosti mladog sveta, daleko od roditeljskog autoriteta”, priseća se Nikol Bakaran, francuska istoričarka, autorka i politička analitičarka. Neki, međutim, veruju da je želja bila izazvati haos više nego bilo šta drugo. “Palili su kola, uništavali radi uništavanja. Ono što su želeli je obrazovanje bez truda, da više nema selekcije”, smatra izdavač. Žan Pikolek. Nešto od tog haosa je bilo prisutno i tokom ovonedeljnih protesta, ali iz drugih razloga. Maj 1968. je počeo na Univerzitetu Nanter u blizini Pariza - koji je poslednjih nekoliko nedelja pod blokadom zbog studenata koji protestuju protiv novih zahteva za prijem na fakultet. “Naši zahtevi su slični, tražimo više slobode, i prava za sve, i bolji kvalitet obrazovanja”, ističe vođa komunističkog studentskog sindikata Univerziteta Nanter Manel Đadun. Radnici železnice su takođe protestovali zbog vladinih planova za reformu nacionalne železnice. Radnici vazdušnog saobraćaja, zdravstvenog sektora, aktivisti za imigraciona prava i anti-kapitalisti su takođe ljuti. Ali nešto ipak nedostaje ovog maja 2018. godine. “Maj ’68. je bio više kolektivni i generalni pokret, sa više radikalnih ideja za promenu politike i vlade. Danas to nije slučaj“, smatra Alen Buana, demonstrant i bivši trockista. “Sada kada pogledate proteste u Francuskoj, to nije o slobodi. Nije o promeni sveta. To je o sigurnosti i zaštiti”, zaključuje Bakaran. Maja ’68. je završena jedna epoha. Aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron, koji je rođen tek deceniju kasnije, deo je nekog drugog doba. Ipak, on u nečemu može da očekuje kontinuitet – još ljutitih Francuza na ulicama u narednim nedeljama i mesecima.
.jpg)
