Izvor: Blic, 02.Maj.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Firmu davali u bescenje
FOČA - Nekad najveće preduzeće i drvoprerađivački kompleks u regiji - fočanski „Maglić" - prvomajski praznik dočekao je na kolenima. Firma, koja je hranila više od 1.200 porodica, u godinama posle rata i nakon tri stečaja, na granici je likvidacije.
Na nedavnom sastanku bivših radnika sa premijerom RS Miloradom Dodikom i predsednicom Saveza sindikata RS Rankom Mišić obećana je prodaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i spas preduzeća, a svi se nadaju da će nakon toga ponovo kroz kapiju krenuti reka radnika, a iz fabrike proizvodi koji su pre rata plasirani na sve strane sveta. UO „Maglića" je, zbog dugova preduzeća, pre četiri godine doneo odluku o pokretanju stečaja u „Građenju", jednoj od organizacionih jedinica. U to vreme, dugovi „Šumama RS", Elektrodistribuciji, Rudniku mrkog uglja „Miljevina" i drugima iznose 40.000.000 maraka. Za stečajnog upravnika „Građenja" imenovan je Krsto Kojović. Taj stečaj je, prema rečima sindikalca Radeta Drakula, realizovan koliko-toliko dobro, međutim, usledio je stečaj „Lesonita", još jednog dela firme, koji je prema rečima Miodraga Ostovića, člana Koordinacionog odbora bivših radnika, bio potpuno osposobljen za rad. Jedan za drugim, u stečaj su otišli pogoni „Iverica", „Laminati" i „Energana", a ceo proces vodio je Krsto Kojović.
Stvari su se zakomplikovale kada je za stečaj drugog dela preduzeća došao Blažo Jokanović. Taj drugi deo obuhvatao je Direkciju, pogone pilane, polufinalnu i finalnu proizvodnju itd. Problem je, kako kaže predsednik Sindikata „Maglića" Rade Drakul, to što je zdravi deo preduzeća otišao u stečaj. „Ono što je radilo - odvedeno je u taj proces, a tek onda deo koji je trebalo prvi da ode", objašnjava Drakul.
Blažo Jokanović za strateškog partnera je odredio švedsku kompaniju „Plena". Međutim, poverioci su odgodili njegov stečajni plan. Vlada RS, kao većinski poverilac, tada je reagovala sugestijom da „Maglić" u celini ide u stečaj jer ima strateškog partnera i da se napravi zajednički plan za oba dela, a samo 15 dana nakon toga Krsto Kojović odustaje od takvog plana, a Vlada i Savez sindikata RS predlažu da stečajni sudija Osnovnog suda u Trebinju smeni oba stečajna upravnika.
„Krsto Kojović je prodavao onu imovinu 'Maglića’ koja nije funkcionalna - staro željezo, otpad i nefunkcionalnu imovinu. Pod znakom pitanja je samo remont u 'Lesonitu’, koji je koštao oko 600.000 maraka, a nije vredeo ni deseti deo toga", kaže Ostović.
Međutim, prema rečima Drakula, drugi stečajni upravnik Blažo Jokanović prodao je stovarište na Brodu i odmaralište u Igalu, koji su bili pod hipotekom, mada je i takav status bio nelegalan.
„Imovina koja je pod hipotekom ne može ući u stečajnu masu, ali je Jokanović to svejedno prodao. Odmaralište je nakon raspisane licitacije, prodato za 1.050.000 maraka, što je ispod svake tržišne i realne cene", kaže Drakul. Stečajni sudija u međuvremenu je imenovao i trećeg stečajnog upravnika - Momčila Miloševića. S obzirom da je već postojao strateški partner - švedska firma „Plena". Taj plan je podržala i Vlada RS, a potvrdio ga je i sud u Trebinju.
Međutim, do njegove realizacije još nije došlo. Razlog je što „Plena" traži da se na godišnjem nivou obezbedi 300.000 kubnih metara drveta, što Vlada nije mogla garantovati. Za 5. maj je zakazana sednica Skupštine poverilaca „Maglića", i tada bi trebalo da bude doneta konačna odluka.
