Izvor: Politika, 13.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za „Milana Toplicu” ima žednih kupaca
Preostali radnici fabrike mineralne vode iz Tulara kod Prokuplja, posle brodoloma sa konzorcijumom vlasnika okupljenih u „Atlas grupi”, nadaju se da bi ove godine konačno mogli da izađu iz tranzicionog vilajeta
Prokuplje – Privremeni zastupnik društvenog kapitala u preduzeću „Milan Toplica” Vidoje Savić dao je „Politici” na uvid pismo jednog od uglednijih srpskih biznismena, upućeno Akcijskom fondu, u kome izražava spremnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da otkupi većinski paket akcija i tako postane vlasnik ovog preduzeća za proizvodnju mineralne vode, kao i da odmah nakon te transakcije pokrene proizvodnju. Ukoliko bi se to dogodilo, fabrika iz mesta Tularekod Prokuplja dobila bi novu šansu da izađe iz tranzicionog vilajeta kojim luta gotovo čitavu deceniju.
Preduzeće „Milan Toplica" prodato je na aukciji 2004. tročlanom konzorcijumu „Atlas grupa”, koji su činili direktor „Ce-marketa” Slobodan Radulović (pred optužnicom pobegao u inostranstvo), Miko Brašnjević (uhapšen kao član tzv. stečajne mafije, u pritvoru izvršio samoubistvo) i Dušan Knežević, vlasnik „Atlas sistema”, koji je bio i lider konzorcijuma. Posle upliva „ruke zakona” u poslove njegovih partnera, i Knežević je od „Milana Toplice” digao ruke, pa je Agencija za privatizaciju krajem 2008. raskinula kupoprodajni ugor, jer nije ispunjena obaveza da proizvodnja bude nastavljena u roku od dve godine.
Kupci, međutim, jesu ispunili deo ugovora: napravili su modernu halu površine 2.200 kvadratnih metara, otvorili dve nove bušotine za mineralnu vodu, dopremili najsavremenije mašine za punjenje 12.000 boca na sat, uvezene iz Nemačke, a tamo su na usavršavanje poslali i stručnjake koji bi radili na tim postrojenjima.
Ali, ta nova hala nije zavrvela od radnika i proizvodnje, već je jedan njen deo pretvoren u – magacin. Mašine su ostale neraspakovane, prekrivene najlonskim zastorima. Iz nove bušotine u reku Toplicu otiče mineralna voda brzinom od 18 litara u sekundi, a to je količina koja bi zadovoljila potrebe žitelja nekog omanjeg grada. „Vajdu” imaju jedino domaćice iz okolnih kuća, jer se rublje, i bez deterdženta, odlično opere u mineralnoj vodi.
Od svih zaposlenih u „Milanu Toplici”, posla jedino ima za čuvare na kapiji, a o platama nema ni govora. Nekada je ovde bilo 350 radnika, a onih 180 koji se vode na brojnom stanju ne zna šta će sa njima dalje biti.
– Ovde smo bez telefona, struje, vode, grejanja... Fabriku čuvamo uz sveće, koje sami kupujemo, grejemo se na drva koja donosimo od kuće. Evo teče i sedma godina kako ni dinara plate nema – kaže nam čuvar Slobodan Dramićanin, kojeg smo zatekli na kapiji, iza koje nema „žive duše”.
– Ponekad samo navrati direktor, da pita kako smo. Obilazi nas i patrola policije, hvala joj, tako ipak osećamo neku sigurnost – dodaje Slobodan.
Nakon što je kupoprodajni ugovor sa „Atlas grupom” raskinut, deonice „Milana Toplice" prebačene su u posed Akcijskog fonda. Međutim, nije sasvim jasno šta je od toga moguće kupiti.
Prema rešenju koje je ovih dana dobio Vidoje Savić, privremeni zastupnik društvenog kapitala ovog preduzeća, reč je o 70 odsto imovine „Milana Toplice". Međutim, Saviću je povereno 18.165 akcija nominalne vrednosti od po 1.000 dinara, što je tek nešto više od 11 odsto svih izdatih akcija. Uz to, kako saznajemo, u ime „Atlas grupe" na rešenje o raskidu kupoprodajnog ugovora uložena je i žalba trgovinskom sudu. Suđenje će, naravno, da potraje.
Milan Arsović, predsednik opštine Prokuplje, kaže za „Politiku" da je voda „Milan Toplica" jedan od potencijalnih brendova ove opštine i da će lokalna samouprava učiniti sve što je u njenoj moći da fabrika s novim vlasnikom ponovo proradi: već su donete odluke o oslobađanju od lokalnih taksa i poreza na godinu, dve ili više, u zavisnosti od broja radnika koji budu zaposleni. Interesuju se, kaže on, mnogi, vrlo ozbiljni kupci, iz zemlje i inostranstva.
– Potrudićemo se da sinhronizujemo akcije sa Agencijom za privatizaciju, kao i da Akcijski fond brže reaguje. I to već ovih dana – kaže Arsović.
Danijel Milošević, jedan od preostalih radnika ovog nekada brojnog i uspešnog preduzeća, kaže za naš list da je svejedno ko će kupiti fabriku, jedino je bitno da uistinu pokrene proizvodnju:
– Najvažnije je da ovo prirodno blago više ne otiče u Toplicu i da dalje ne propadaju moderne mašine koje su već ovde i koje bi mogle da rade čim ih otpakujemo. Želimo da radimo i zaradimo, a ne da čekamo milostinju od države ili nekog drugog – zaključuje Milošević.
Dragan Borisavljević
--------------------------------------------------
Tradicija ovenčana zlatnim medaljama
U Viči kod Prokuplja mineralna voda se proizvodila još od dvadesetih godina prošloga veka. Ona je osvojila zlatne medalje na svetskim sajmovima u Parizu (1933) i Londonu (1936). Ovde su, tvrde arheolozi, još u rimskim vremenima postojale terme, a ranije i banja sa lekovitom vodom.
Šezdesetih godina prošloga veka, u susednom selu Tulare izgrađena je moderna fabrika za flaširanje vode. Do devedesetih godina, voda „Milan Toplica” stajala je rame uz rame sa „knjazom Milošem" i „radenskom" – i na domaćem i na inostranom tržištu.
[objavljeno: 14/02/2009]
