Izvor: JužneVesti.com, 26.Nov.2015, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prokupački kazandžija čuva stari zanat od zaborava
I pored toga što su nekada mnogobrojne zanatske radionice u Prokuplju bile centar društvenog života grada, a danas ih je sve manje, kazandžijski zanat i dalje živi tako što se uglavnom prenosi sa oca na sina.
Tu tradiciju čuva i Radmilo Cvetković Barbut čiji je otac radnju otvorio pre gotovo 80 godina.
Neće svi da uče i da nastave, zavisi od vrste zanata. Ovaj zanat je težak. Kazandžija je morao da bude i limar, i bravar, i elektrovarilac i gasni >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << varilac. To bez 3 godine ne može da se nauči. Prvo je potrebna volja, upornost, zdravlje i snaga - priča Radmilo.
Stanovništvo se tada pretežno bavilo poljoprivredom, pa je svaka kuća imala stoku. Neizbežno je pored radnji bilo i kafana gde se odvijao celokupan društveni život.
O praznicima je tu dolazila pleh-muzika, pekle su se kobasice na skari, pilo se vino iz bokala. Jednostavno, u tim druženjima oni su nalazili odušak i zaboravljali su na težak posao koji su obavljali u svojim zanatskih radnjama i na težak život, jer nije lako bilo. Radilo se maltene od ujutru do uveče. Izdržavale se porodice - objašnjava etnolog Zorica Cvetković.
Ipak, Radmilova kazandžijska radnja opstala je jer se prilagodila željama kupaca.
Moj otac je uglavnom radio sudove za domaćinstva. Radili su se više kazani za topljenje masti, testije, tiganji, bakrači, šerpice, čak i tanjiri razni. Danas se najviše rade kazani za rakiju. To neće da zamre. Ja i sin danas radimo po porudžbini savremene, automatizovane kazane za industrijsku proizvodnju - priča Radmilo.
Prokupačke zanatlije u želji da sačuvaju tradiciju prenose znanje na sinove. Danas, pored Radmila i njegovog sina Igora, kazandžijsku tradiciju u familiji čuvaju još 2 porodice.
.jpg)
