Izvor: Politika, 31.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Politika” je bila i udžbenik
Zaharije Radisavljević, čovek koji je ostavio dubok trag u prokupačkom sportu, od rane mladosti ima dve ljubavi kojima je ostao veran čitavog života – jedna je ribolov, a druga je naš list
Prokuplje – Zaharije Radisavljević, koga svi u Prokuplju oslovljavaju sa profesor Zaja, svakoga jutra, kad pazari namirnice po spisku koji mu pripremi supruga Olga, svrati do kioska, kupi „Politiku" i sa njom u džepu, kao nekom vrstom amajlije, obiđe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hisar. Onda, kako i dolikuje penzioneru, sedne na klupu i prvo pregleda sportske strane. Kad se vrati kući, natenane iščita sve tekstove.
– Ima „Politika” i danas dobrih sportskih novinara. Ima i onih koji pišu lepe reportaže. Oduševim se kad vidim tako nešto iz zabačenih mesta na Jastrepcu, Kopaoniku, Radanu, krajevima koje sam i sam mnogo puta prolazio – kaže naš sagovornik, koji druguje sa „Politikom" više od pola veka.
Zaharije Radisavljević, nekadašnji nastavnik fizičkog vaspitanja, rođen je u selu Barbatovcu podno Kopaonika, pre skoro osam decenija. Kad je bio dete, pamti, dovijao se na razne načine da nabavi kokošja jaja, jer je za njih u seoskoj prodavnici mogao da dobije udice za pecanje. Bio je još odmalena zaljubljen u ribolov, a do danas ga ta strast drži.
Do srednje škole u Gornjoj Toplici morao je da pešači čitavih 14 kilometara, u jednom pravcu. Upisao se zatim u Učiteljsku školu, koja je iz Kuršumlije preseljena u Aleksinac. U to vreme, započelo je i njegovo drugovanje sa „Politikom”. Čim je završio školu, po državnom rasporedu, upućen je u vrleti Kopaonika. Mladi učitelj je u Višeselu ne samo učio đake, nego i držao kurseve za vaspitanje seoske omladine, organizovao priredbe, govorio seljacima o naprednoj ekonomiji... A već od prve plate odvojio je deo i pretplatio se na „Politiku". Koristio je članke iz našeg lista za rad sa đacima i sa seoskom omladinom.
– Sećam se jednog ondašnjeg „Politikinog” autora, potpisivao se sa dr L. S., pisao je popularne članke iz nauke, posebno medicine. Oni su mi mnogo pomogli u radu sa seoskom omladinom. Poseban kurs je bio sa devojkama, subotom i nedeljom. A kad ja završim, momci već čekaju pred školom. Onda se tu nađe i neko sa muzičkim instrumentom, pa počne igranka, koja je umela da potraje do večeri. Bila su to lepa vremena kad su sela bila puna omladine. Tada je „Politika" imala i posebnu rubriku za selo – seća se Radisavljević.
U Puli, gde je služio u mornarici JNA, nije mogao da nađe „Politiku" u kasarni, a u Zadru mu je jedan prodavac u kiosku čuvao primerak „ispod tezge".
Sledile su zatim godine kad je Zaharije prešao da predaje fizičko vaspitanje, najpre u Barbatovcu, pa u Maloj Plani i, najzad, u Prokuplju, gde je dočekao i penziju. U međuvremenu je završio i višu pedagošku školu na grupi za fiskulturu i sav se posvetio radu sa mladima u DTV „Partizan". Sa Dragoljubom Dabićem, Miodragom Norom, Miletom Jovanovićem, Vladislavom – Kepom Miloševićem i Jevtom Zlatanovićem, sad već legendama masovnog sporta u Prokuplju, osnivao je mnogobrojne sekcije od kojih su neke, kao gimnastička, odgajale republičke i savezne prvake. Olimpijske seoske igre, u kojima se Zaja naročito angažovao, pronele su slavu Prokupčana osamdesetih godina prošloga veka širom Jugoslavije. A sletovi u njihovoj organizaciji i danas se pamte kao praznici mladosti, lepote i skladnosti. U vitrinama Zaharija – Zaje Radisavljevića bezbroj je priznanja, od ordena rada do mnogih pehara, plaketa i pohvala, od Triglava do Đevđelije, kako se nekad govorilo.
D. Borisavljević
[objavljeno: 01/02/2009]
.jpg)
