Izvor: Politika, 14.Jan.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva domaćina, a krov sklon padu
Posle deset godina parničenja oko toga ko treba da ostane u zgradi koju dele prokupački Savez samostalnih sindikata i Dom kulture, zdanje je toliko propalo da mu je neophodna hitna sanacija, a para – niotkuda
Prokuplje – Krajem septembra 2002. tadašnji direktor prokupačkog Doma kulture Srđan Živković pozvao je nadležnog inspektora da utvrdi da li sala ove ustanove može i dalje da se koristi. Nalaz je bio izričit: bez ozbiljnijih popravki krova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zadržavanje nije bezbedno u čitavoj zgradi, a to posebno važi za salu Doma kulture, koja se od tada, punih sedam i kusur godina, više ne koristi. Krov nad salom sve više uleže i, zajedno sa dimnjacima, preti da se uruši. A najveća opasnost vreba od pada lustera, teškog čitavih tonu i po, koga je svojevremeno izradio Dragan Drobnjak, jedan od prvih srpskih dizajnera stakla.
Biserka Milosavljević, sadašnji direktor Doma kulture, kaže za „Politiku” da su jedva uspeli da prikupe nešto novca za nove oluke i pokrivanje dela zgrade u kojem su kancelarije.
– U saradnji sa Direkcijom za izgradnju grada, izradili smo idejni projekat rekonstrukcije čitave zgrade, a vrednost investicije procenjena je na oko 450.000 evra. Konkurisali smo za sredstva iz NIP-a, ali, iako nam je obećavano, novac nismo dobili. Projekat ćemo i ove godine ponuditi nadležnim ministarstvima. Nadamo se da će se na kraju shvatiti da rekonstrukcija zgrade više ne može da se odlaže. Ona čak ni na kanalizaciju nije priključena, a septička jama je odavno neupotrebljiva – kaže direktorka Milosavljević, ističući da je sanacija krova prioritet, ali da je za obimnije radove potrebna saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Inače, na spratu zgrade u čijem je prizemlju Dom kulture i koja dominira podnožjem brda Hisar, smešteno je i sedište Saveza samostalnih sindikata, pa Prokupčani ovo zdanje zovi i Dom sindikata, baš kako i piše na fasadi. Gradnju je, pred Drugi svetski rat, započelo ovdašnje udruženje trgovaca, a nove vlasti su dovršile zidanje i, naravno, prisvojile zgradu. Pod njen krov uselio se komitet omladine i sindikat, iz čijih fondova je delimično finansirano dovršenje objekta, a prostrana sala je služila za sastanke i igranke. Kasnije, u dograđeni deo se useljava i Dom kulture, a renovirana sala je postala mesto brojnih kulturnih događanja.
Devedesetih godina, Sindikat je tužio opštinu Prokuplje, zahtevajući da iz zgrade iseli Dom kulture. Posle desetogodišnje parnice, presuđeno je da opština, odnosno Dom kulture, raspolaže prizemljem, a sindikat spratom. Za to vreme, zgrada je gotovo sasvim oronula.
– Iako nama nije pravo kako su sudovi odlučili, moramo da prihvatimo da su svi sporovi iza nas. Sada je važno da se zajednički izborimo za spas zgrade. Sindikat je raspoložen da u tome i novčano učestvuje – kaže za naš list Slavoljub Radivojević, predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 15/01/2010]
