Izvor: Glas javnosti, 15.Sep.2009, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čas počinje tek kad stigne „jugo“
Na pet kilometara iznad Đavolje varoši, na malom proplanku sa koga puca pogled ka kosaničkoj dolini, osmogodišnja Ana Milosavljević svakog jutra stoji i osluškuje. Čeka da iz daljine čuje zvuk prastarog „juga“, kojim njen učitelj Saša Stojilković, iz 80 kilometara udaljenog Prokuplja, dolazi na posao. Ana je učenica drugog razreda i jedini đak u školi u Đakama, koja radi kao istureno odeljenje OŠ „Drinka Pavlović“ iz Kuršumlije.
Muke učiteljske >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Učitelj Saša Stojilković je iz Prokuplja, a i njegova supruga Sunčica je učiteljica u Maloj Kosanici kod Merdara. Oni ustaju u pet sati i autobusom u pola šest putuju do Kuršumlije, gde stižu u pola sedam. U 7.45 hvataju drugi autobus za Merdare i u Malu Kosanicu stižu oko 7.15. Tu Sunčica ostaje, a Saša seda u svoj „jugo“ i kreće uz brdo ka školi Đakama. Do petnaestak kilometara udaljene Đavolje varoši je nedavno urađen asfalt pa nema problema. Međutim, odatle je još pet kilometara puta koji 20 godina stari „jugo“ jedva savladava i to po lepom vremenu. Kada padne kiša ili sneg, učitelj ide pešice i za tih pet kilometara mu je potrebno između sat i po do dva. Nastava počinje kada on stigne. Prošle zime je bio veliki sneg pa zbog velikih nameta mladi učitelj tri dana nije uspeo da se probije do škole iako je svakodnevno pokušavao.
