Izvor: Politika, 24.Mar.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lice i naličje ocenjivanja
Preporučljivo za podsticaj, nezakonito kao zloupotreba
Koliko je ocenjivanje zaposlenih doprinos efikasnom radu, a koliko i prilika za zloupotrebe – pitanje je koje se nameće u trenutku kada sve više naših firmi, prelaskom na racionalniji model rada, primenjuje ovaj način vrednovanja, dok su istovremeno na delu velika otpuštanja.
Zagovornici ocenjivanja ističu da je nepravedno da dobar radnik ne dobije nagradu ili podsticajnu potvrdu za ono što je uradio. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Takođe, s druge strane, da radnicima koji ne rade dobro – treba to saopštiti.„Ne pretnjama ili neprijatnim tonom, već kao pomoć sa ciljem da se od zaposlenog izvuče maksimum”, ističu oni iskustva razvijenih zemalja. Prirodno je i da ljudi žele da znaju kakvi su na poslu, pa zašto im to i ne reći?
Međutim, u našoj stvarnosti čim se pomene ocenjivanje, zaposleni čovek se oseti ugroženim i onda ono dobija negativnu konotaciju. To neretko pogoršava međuljudske odnose, a nekima se dešava da, od napetosti i straha za posao, noćima ne mogu dobro da spavaju, a kamoli da valjano ispune sve zadatke. Konflikt sa šefom dešava se katkad iz čiste panike pred ocenjivanje. Poslodavci ga pripisuju nesigurnosti zaposlenog u sopstveno znanje, ali svakako – trpi posao.
Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Rada Bukumirović Katić smatra da je ocenjivanje zaposlenih neophodno uvesti u cilju veće efikasnosti, motivisanja timskog rada, stvaranja dobre radne atmosfere i boljih rezultata poslovanja. Sagovornica dodaje da to uključuje procenu složenosti poslova, a onda i odgovornosti, sposobnosti odlučivanja, kreativnosti, komunikacija, znanja, veština, iskustva.
– Ako ocena radnog učinka ima za cilj da nagradi bolje zaposlene, da ih motiviše, onda ima smisla, ali ako je cilj da olakša proglašenje viška – njen efekat u firmi je kratkog daha. I kada rukovodilac oceni svoje kolege samo najvišim ocenama, to automatski znači da nije obučen za ocenjivanje ili je demagogija na dnevnom redu, naglašava sagovornica.
Stručnjaci svetske organizacije rada, čije su preporuke sastavni deo većine zakona o radu , neobjektivnošću u ocenjivanju smatraju precenjivanje ili potcenjivanje zaposlenog. Najčešći slučaj precenjivanja je kad je poslodavac pod uticajem intervencije neke uticajne ličnosti ili čak uspešnog rada zaposlenog u prošlosti. Ili, kada zaposleni uradi nešto kvalitetno pred samo ocenjivanje. Neretko se daje prednost zaposlenom koji ćuti, ne buni se, prihvata svako mišljenje svog šefa, pa je sa njim „lako” raditi. Nedopustivo je da se negativno ocene rezultati rada zaposlenog čije ponašanje ili spoljašnost nije po merilima menadžmenta, a ne ugrožava rad. Takođe, kad se dobro ocenjuje samo nešto što je vanprosečno ili u neuspešnom timu po automatizmu svi dobiju iste ocene, kada se „ne prepozna” napredak zaposlenog ili postoji polna diskriminacija na štetu žena....
Da bi se izbegle ove zamke, propisuju stručnjaci za radne odnose, u opisu posla svakog zaposlenog treba precizno utvrditi ciljeve i zadatke.
– Ukoliko zaposleni ne zna šta se od njega zahteva, ne može da pruži maksimalni doprinos. U praksi može da se vidi da većina poslodavaca u našim preduzećima (bez obzira na tip vlasništva) nije postavila kriterijume rada ili ih, ako su i utvrđeni, ne primenjuje i – subjektivno ocenjuje. To se odražava na ukupnu atmosferu u društvu, kaže Vladimir Andrić, predsednik Samostalnog sindikata Beograda.
Česta je pojava, dodaje, da usled nedostatka novca za isplatu zarada, poslodavci zloupotrebljavaju ocenjivanje tako što radnike vrednuju nižim ocenama kako bi im, u skladu sa tim, isplatili manje zarade ili dali otkaz.
– Sindikat ne prihvata ocene zaposlenih ukoliko nisu zasnovane na kriterijumima i standardima rada, jer je to suprotno propisima o radnim odnosima. Zloupotreba instituta ocenjivanja rada zaposlenih je posle usvajanja Zakona o smanjenju broja zaposlenih u državnim i lokalnim organima, u ovim organima česta, naročito kao jedan od načina za određivanje zaposlenih koji se proglašavaju tehnološkim viškom. Postoje, takođe, očigledni oblici mobinga, tvrdi Andrić.
Ugovori o radu, od pojedinačnih do opštih su, bez ikakve dileme, najbolji način rešavanja položaja zaposlenih, pa i pitanja ocene rada. Inspekcijske službe i sudovi su jedan od krajnjih načina zaštite, kada se ugroženi neposredno obrate organima sindikata, odnosno kada su pre toga svi napori sindikata da razreši probleme ostali neuspešni, kaže predsednik beogradskog Sindikata.
---------------------------------------------------------------------
Mesečno, godišnje, pa i kvartalno
Direktor sektora za ljudske resurse u „Delta Maksi Grup” Sanja Jevđenijević objasnila je da je njihova firma sprovodi mesečno ocenjivanje po kriterijumima za konkretna radna mesta, poput brige o potrošaču, timskog rada, poznavanja procesa rada, veštine rukovođenja. Ključni momenat ocenjivanja je razgovor, kao prilika da se zaposlenom ukaže na dobar kvalitet rada, ali i na propuste i načine kako da ih prevaziđe pre godišnjeg ocenjivanja i određivanja ciljeva. Uskoro „Delta” uvodi i tromesečne ocene, u skladu sa kvartalnim planovima.
Mirjana Nikić, Gordana Čanović
[objavljeno: 25/03/2010]
