Izvor: BKTV News, 23.Maj.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život posle poplava: Bolna srpska epopeja
Srbija se može oporaviti uz državni intervencionizam, solidarnu ekonomiju i javne radove. Izvesno je da će posle majskih katastrofalnih poplava građani Srbije u narednom periodu živeti siromašnije.
Najveću štetu pretrpela je poljoprivreda i privatni sektor male privrede, ali i veći idustrijski sistemi. Proces evrointegracija sada treba posmatrati racionalnije i pragmatičnije. Sa uništenom infrastrukturom i urušenom ekonomijom daleko je EU.
Dok srpska vlada čeka da stigne pomoć iz EU i drugih zemalja, nužna je samoorganizacija i postizanje dogovora države i naroda o sanaciji i ublaživanju pričinjene štete. Šta je ono što je bitno da se pokrene u Srbiji?
Potrebno je da se iskoriste stručni potencijali Srbije u asanaciji terena i strategije obnove na osnovu stepena razaranja resursa i materijalnih dobara. Najveću štetu pretrpela je poljoprivreda i privatni sektor male privrede, ali i veći idustrijski sistemi. Moguća je procena da će za neko vreme od 50.000 do 70.000 poljoprivrednika sa ugroženih područja biti onemogućeno da nastave sa svojim radovima.
Država će na osnovu stručne procene biti u obavezi da napravi sanacioni program za ovaj deo nacionalne ekonomije, što znači da hrana u Srbiji može da poskupi i do 30 odsto. Istovremeno, na hiljade malih i srednjih preduzeća biće neko vreme onesposobljene za rad, što može da optereti sanacioni program sa dodatnih 25.000 ljudi. Prostom računicom dolazimo do podatka da će oko sto hiljada ljudi biti van svojih radnih mesta.
Srbija se može oporaviti uz državni intervencionizam, solidarnu ekonomiju i javne radove. Potrebno je aktivirati sve tehničke struke i profile , pre svega one na tržištu rada, ali i one stručne kadrove koji su skoro otišli u penziju radi obnove države i privrede, kao i infrastrukture. Srbija treba da okupi desetak hiljada inženjera i stručnjaka svih struka u obnovi puteva, mostova, kuća i fabrika, koji će promovisati novi sistem poslovanja i upravljanja.
Treba pozvati naše stručnjake iz inostranstva i one koji žele da ulažu svoj kapital i znanje u nacionalni program obnove. Mnogi poslovi mogu biti uz neke oblike nadoknade, volonterstva, stručne prakse i projekata. Srbija snagom političke volje može u periodu od nekoliko meseci da angažuje do sto hiljada ljudi spremnih da učestvuju u saniranju poplavljenih terena, a zatim na scenu stupaju na hiljade inženjera iz Srbije , regiona i drugih država koji će raditi u etapama na obnovi zemlje. Obnova zemlje, realno posmatrano, može trajati i nekoliko godina.
Srbija će izvesno vreme biti ekonomski „rekovalescent“ na Balkanu, ali to je i šansa za jačanje državne i političke volje i snage nacije, njene žilavosti da „poleti iz pepela“. Takva situacija traži ne samo vladu od autoriteta, već i jak uticaj struke i visoke preduzetničke logike koja je spremna da uvažava aktuelne političke odluke. Ispred nas je period provere koliko je aktuelna vlast spremna da savlada korupciju. Sa druge strane, od građana Srbije se očekuje da budu solidarni i građanski odgovorni.
Izvesno je da će posle majskih katastrofalnih poplava građani Srbije živeti siromašnije. Srbija treba da ima novu politiku koju diktira aktuelna situacija. Proces evrointegracija sada treba posmatrati racionalnije i pragmatičnije. Sa uništenom infrastrukturom i urušenom ekonomijom daleko je EU.
Tomislav Kresović
.jpg)
