Izvor: Večernje novosti, 14.Dec.2014, 19:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Šumadiji kao na ekvatoru

SUŠE, duge i mučne, toplotni talasi koji traju mesecima, stogodišnje poplave i padavine dešavaće se svake godine, najavljuju klimatolozi. Ogroman novac trošiće se na sanaciju i ublažavanje šteta koje će nepogode stvoriti. - Ovo će proživljavati i Srbija, koja će se naći u samom centru ozbiljnih klimatskih promena na planeti. Osim ako čitav svet ne bude odmah, hitno reagovao - tvrdi za naš list Vladimir Đurđević, docent na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta. - >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Region u kom se nalazi naša zemlja, evromediteranska oblast, pretrpeće najveće klimatske promene. Ključni krivac za stanje planete i mračne prognoze već za kraj 21. veka je čovek i ogromne kličine ugljen-dioksida koje je atmosfera prinuđena da „guta“. To je potvrdio poslednji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija, gde se i konkretno navodi da je za promenu klime odgovoran čovek. - Povećanje koncentracije ugljen-dioksida posledica je sagorevanja fosilnih goriva u poslednjih 150 godina, što direktno utiče na povećanje temperature - kaže Đurđević. - Jedini način da se spasemo stravične prognoze je da se umesto fosilnih goriva pređe na drugu vrstu izvora energije kao što su vetar i sunce. Taj proces tranzicije će svakako trajati, ali ozbiljan problem mora da bude rešen. To moraju da shvate sve vlade.ZAKON Srbija je među poslednjim zemljama ratifikovala Kjoto sporazum. Nacionalno zakonodavstvo bismo morali da uskladimo za zakonima EU i počnemo da ga sprovodimo do 2018. godine. Međutim, emisija će se i kod nas smanjiti tek kada se promeni način proizvodnje energije. Više od 90 odsto godišnje emisije ugljen-dioksida dolazi iz energetskog sektora, što iznosi oko 50 miliona tona. Samo „Elektroprivreda Srbije“ emituje oko 30 miliona tona ugljen-dioksida. Kako je navedeno u izveštaju, neke od promena u globalnom sistemu, koje su dovedene u direktnu vezu sa porastom ugljen-dioksida, jesu povećanje srednjeg nivoa mora i ubrzano topljenje severne ledene ploče. - Osnovne činjenice vezane za promenu klime nisu izmenjene, niti je promenjena teorijska osnova celog problema koja postoji još od 1976. godine - priča Đurđević. - Kada je reč o Srbiji i jugoistočnoj Evropi, brojni izveštaji i analize ocenjuju da je to region koji je najranjiviji i koji može pretrpeti vrlo ozbiljne promene za razliku od drugih. Kako naš sagovornik kaže, trenutno je u Srbiji porast srednje godišnje temperature viši od srednjeg porasta globalne. Tako bi u drugoj polivini ovog veka u našoj zemlji srednja temperatura trebalo da bude povećana za četiri stepena, a možda i više. - Postoje velike šanse da ćemo se u budućem periodu više susretati sa kratkim, ali obilnijim padavinama poput onih iz maja ove godine, ali isto tako i sa ekstremnim sušama poput onih iz 2007. godine - kaže Đurđević. - Opasnosti su toplotni udari u letnjem periodu, kao pre sedam godina, kada je smrtnost porasla za 78 odsto kod osoba starijih od 65 godina, u roku od dve nedelje koliko je trajao tropski talas. Stručnjaci se slažu da strateška odluka mora da bude da se u narednih 20 godine sve intenzivnije prelazi sa fosilnih na druge izvore energije. U retkim zemljama koje su već sa 20 odsto prešle na obnovljive izvore energije je Nemačka. - Najskuplji je prvi momenat tranzicije, ali kada se ona izvede troškovi više nisu veliki - objašnjava Đurđević. - Čak i taj prelaz nije toliko skup da recimo bude 10 odsto bruto nacionalnog dohodka. Postoji i druga metoda da se na mestu izvora postavljaju sistemi za vezivanje ugljen-dioksida. Norveška to primenjuje. Protokol iz Kjota, uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, jeste dodatak međunarodnom sporazumu o klimatskim promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Do sada ga je potpisalo 170 država i vladinih organizacija. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija. Države koje su ga ratifikovale čine 61 odsto zagađivača. - Kjoto je bio inicijativa da zemlje redukuju svoje emisije, nije bio obavezujući - ističe Đurđević. - Taj sporazum više ne važi, a novi koji će biti usvojen u Parizu 2015. godine, morao bi da bude obavezujući da bi se brže i ozbiljnije reagovalo. U suprotnom, megalopolisi na obalama okena će morati da se isele, jer će biti potpuno pod vodom. Severna Evropa će se gušiti u poplavama, a istočna u sušama. Katastrofe protekle godine u Srbiji samo su blagi obrisi onoga što bi se neprestano dešavalo.
Pogledaj vesti o: Poplave

Nastavak na Večernje novosti...