Izvor: Ekologija.rs, 19.Sep.2014, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i klimatske promene
Tekst pripremili i uredili Zvezdan Kalmar, koordinator za energiju u CEKOR-u, i Nataša Đereg, ekspert za šumarstvo
Ova publikacija deo je aktivnosti projekta:
Priprema Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime
Promene klime su sve očiglednije. Rast temperature na celoj planeti će prema procenama stručnjaka u ovom veku iznositi od 0,3 do 4,8 stepena
Celzijusovih. Suše, >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << poplave, toplotni talasi, šumski požari će biti još ekstremniji i češći u celoj Evropi.
Zbog svoje kompleksnosti, i nepredvidljivosti, kao i ogromnog potencijalnog kumulativnog uticaja na neke ili sve sektore društvenog i ekonomskog života,
klimatske promene zaslužuju najozbiljniji tretman- one moraju predstavljati temeljni input i ključni faktor u donošenju odluka. One dakle treba da usmere
strateško planiranje u sektorima energetike, poljoprivrede, zaštite životne sredine, vodoprivrede i šumarstva, turizma…
Što pre i što kvalitetnije i transparentnije to planiranje uradimo i u našoj zemlji, to će država u celini imati više šansi za pravovremene akcije i ublažavanja, što će doneti manje rizike i štete po ekonomiju, po ljudsko zdravlje i društvo u celini. Sadašnje strukturne karakteristike srpske ekonomije čine zadatak prilagođavanja klimatskim promenama veoma teškim – potreban nam je potpuni zaokret u odnosu na postojeće stanje;
Upravo transformacijom ekonomije u „zelenu“, inovativnu, profitabilnu i socijalno kohezivnu (visoka i održiva zaposlenost) ekonomiju izvršiće se i
adaptacija na klimatske promena do nivoa koji je moguć na sadašnjem nivou tehnološkog razvoja.
Prosečne emisije u Srbiji su velike u poređenju sa svetskim standardima. Sektor energetike nosi najveći procenat emisija GHG (77,69% od ukupnih), a za njim poljoprivreda (14,64%), pa saobraćaj koji je proizvodio 11% ukupnih CO2 već 1999, i koji je sektor sa najbržim rastom emisija danas. Još uvek u Srbiji ne postoji sveobuhvatan strateški dokument koji se bavi klimatskim promenama – u pripremnoj fazi je Nacionalna strategija borbe protiv klimatskih promena. Pored toga, još uvek su klimatske promene nedovoljno integrisane u druge nacionalne razvojne strategije (opšte i sektorske).
Generalno, u Srbiji treba jačati kapacitete, unaprediti sistem prikupljanja podataka injihovu tačnost, da bi se uspostavio inventar gasova sa efektom
staklene bašte koji bi bio relevantan. Nedovoljno je i naučnih studija o uticajima klimatskih promena i o mogućnostima za prilagođavanje (adaptaciju)
i mitigaciju (mere suzbijanja uzroka).
Iako je Vlada Republike Srbije novembra 2010. usvojila Uredbu o metodologiji prikupljanja podataka za nacionalni inventar emisije gasova sa efektom
staklene bašte, sistem za prikupljanje i sistematizovanje podataka od svih aktera ekonomije još uvek treba da se u potpunosti uspostavi i dovede u sklad
sa zahtevima EU za pracenje, izveštavanje i verifikaciju.
Transpozicija Direktive o trgovini emisijama još nije započela, a transpozicija Direktive o geološkom skladištenju ugljen dioksida je samo inicirana.
U poslednjih nekoliko godina veliki broj poplava, sušnih perioda odnosno sušnih godina, kao i veliki broj šumskih požara, značajno ukazuju da između ostalog može doći do nedostatka pitke vode u većem broju naseljenih mesta u Srbiji. Procenjuje da je godišnja direktna šteta od poplava na godišnjem nivou u Srbiji oko 100 miliona EUR2. Štete koje nastaju su većinom na poljoprivrednim kulturama ali nije redak slučaj da se velike štete dešavaju i na infrastrukturi.
Štete koje su nastale tokom katastrofalnih poplava u proleće 2014. procenjene su na oko 600 miliona eura – a za indirektne štete će biti potrebno mnogo više
vremena da se procene. Indirektne štete se moraju procenjivati u odnosu na višestruke gubitke koji nastaju zbog poplava odnosno suša. Čak i gore navedeni
podaci su sumnjivi jer se smatra da je samo šteta na rudarskim i energetskim postrojenjima u Kolubari oko 200 do 300 miliona eur-a.
Jasan pokazatelj posrednog uticaja klimatskih promena u tom kontekstu je značajan broj neprilagođenih domaćinstava tj. domaćinstava koja nisu sposobna
da se nose sa izazovom suše u proizvodnji. Takva domaćinstva pribegavaju napustanju seoskih sredina, što izaziva depopulaciju sela i koncentraciju u
urbanim sredinama. Nezaposlenost u Srbiji se kreće između 25 i 30% u zavisnosti od sezonskih fluktuacija.
Osim toga preko 186000 dece potrebuje neki vid socijalne pomoći – oko 25 milijardi dinara se odvaja godišnje za davanja deci i porodici što svakako nije
dovoljno, a oko 57 milijardi dinara se izdvaja godišnje za ukupna socijalna davanja.
Kada se ove cifre uporede sa godišnjim davanjima za poplave, suše i požare za koje se očekuje da će biti sve veća zbog klimatskih promena, dolazimo do
zaključka da bi ta sredstva trebalo uštedeti adaptacijom. Osim suša i poplava značajan pokazatelj ne prilagođenosti srpskog društva je veliki broj šumskih požara odnosno značajan broj bujičnih tokova i klizišta (aktivnih i prikrivenih). U poslednjih nekoliko godina izgorelo je oko 16500 ha šuma (od 2000-2009) uz štetu od oko 300 miliona EUR-a.
U Srbiji postoji oko 15000 bujičnih tokova od kojih je registrovano 1500 koji su aktivni.
Preko 3,5 miliona hektara u Srbiji je izloženo eroziji što doprinosi drastičnoj izloženosti sušama odnosno snažnim vetrovima koji odnose najznačajniji ekonomski potencijal Srbije – plodno zemljište. U tom kontekstu značajno je naglasiti da je samo oko 6% Vojvodine pošumljeno čime se ovom drastičnom riziku doprinosi još i više.
U ovom kontekstu jasna je potreba izrade nacionalne strategije prilagođavanja na klimatske promene koja bi bila centralna strategija i koja bi dala merila
za razvoj sektorskih strategija koje bi sve trebalo da pridonose povećanju rezistentnosti odnosno smanjenju siromaštva i povećanju održive ekonomske
aktivnosti, ali i lokalnih planova adaptacije na izmenjene klimatske uslove.
Nastaviće se…
Izvor: Cekor
