Izvor: Press, 25.Maj.2014, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Potreban jači odbrambeni sistem"
"Potrebno je postojeće sisteme vratiti što pre u funkcionalno stanje, jer tako izranjavane nasipe mogla bi ponovo da savlada i manja voda ", upozorava Mirko Galonja, rukovodilac odbrane od poplava JP "Vode Vojvodine“, čiji lik i glas pamte generacije po izveštajima o vodostaju naših reka.
U deo tog sistema, kaže Galonja, mogu se "ukomponovati“ i mobilne metalne barijere, ali oni ne mogu u potpunosti da zamene tzv. zečje nasipe.
Takve barijere, kakvima se u borbi >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << s Dunavom hvale neki gradovi u Austriji, prvi u Srbiji pre tri godine kupio je Novi Sad, a potom i Golubac. Ovakva odbrambena oprema predviđena je za kraće deonice i ima nekoliko prednosti, jer se u vrlo kratkom roku može montirati i sprečiti prodor vode. Mobilna ograda se praktično obesi na prethodno umontirane metalne stubove.
"U jednom danu moguće je montirati metalni zid u dužini od 300 do 400 metara ", kaže Galonja. "Kada opasnost od poplava prođe, ograda se demontira i odloži u spremište. Najsigurnije je, ipak, imati stabilan odbrambeni sistem koji će se održavati".
I dok Vojvodina u svom sistemu ima odbrambene nasipe stare i do 250 godina, jer su ovdašnje žitelje od davnina na to naterale ćudljive i moćne reke koje su se često izlivale, u ostalim delovima Srbije jaki odbrambeni sistemi nisu građeni, jer su i poplave bile retkost.
"Kada u Vojvodini ne bi bilo sistema za odbranu od poplava, 45 odsto pokrajine bi bilo pod vodom ", kaže Galonja.
Metalni nasipi u Austriji
On naglašava da je ravničarske reke lakše ukrotiti, jer njihov nivo se lagano podiže, dok planinske, bujične reke naglo rastu i ne ostavljaju mnogo vremena za reagovanje.
"Ovakve srazmere poplave, koje smo, nažalost, iskusili poslednjih dana, nisu zabeležene u istoriji ", kaže Galonja i dodaje da su reke na surov način naplatile ljudima danak zbog toga što su ih okovale nasipima.
"Reke su se ranije izlivale, a sada, uokvirene u nasipe, kada naglo narastu, one prouzrokuju katastrofu", kaže sagovornik Novosti i upozorava da je potrebno što pre na državnom nivou razmisliti kako ojačati one nasipe koji su ovih poplavnih dana bili najkritičniji.
Galonja podseća da je 1965. godine, pošto je Dunav probio branu na pet mesta, nasip podignut za čitav metar. U brdovitm delovima Srbije, pak, trebalo bi razviti i ojačati tzv. aktivni sistem od poplava, da se vode zadrže u gornjem delu toka, da se dograde neke brane posle kojih kao sledeći stepen odbrane dolaze nasipi.
Ukorovljeni nasipi
Govoreći na osnovu svog gotovo četiri decenije dugog iskustva, Galonja kaže da je glavna boljka našeg sistema za odbranu od poplava - neodržavanje. Na mnogim mestima sistem je zapušten, nemoguće je kretati se po nasipima, korov prekriva velike površine, pa su kritične tačke nasipa neuočljive. Sve to usporava blagovremenu reakciju.
