Izvor: RTS, 10.Jul.2014, 09:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obnova poljoprivrede u naredne dve godine

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković kaže za RTS da su poplave nanele ogromnu štetu poljoprivredi i da je za potpunu obnovu poljoprivrednog zemljišta u ovoj i naredne dve godine potrebno 254 miliona evra.

Snežana Bogosavljević Bošković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je procenjena šteta u poljoprivredi nakon katastrofalnih poplava ukupno 228 miliona evra.

Ministarka Bogosavljević Bošković je rekla da je komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koja je radila na proceni štete ustanovila da se šteta u poljoprivredi odnosi na direktne i indirektne gubitke, to jest na uništene zasade, ali i smanjenje obima proizvodnje.

Prema njenim rečima, ustanovljeno je da je za sanaciju i obnovu zemljišta neposredno posle poplava potrebno 152 miliona evra, a da je za potpunu obnovu zemljišta u ovoj i naredne dve godine potrebno 254 miliona evra.

Ministarka je istakla da je od ukupno poplavljenih 90.000 hektara, proizvodnja obnovljena na 16.000 hektara zemljišta. Dodaje da je za presejavanje tog zemljišta država obezbedila dva miliona i 700 hiljada evra.

Jedan dobar deo poljoprivrednog zemljišta je spasio svoju vegetaciju, ali ima i zemljišta koja ove godine ne mogu da se koriste za proizvodnju, rekla je Bogosavljević Bošković.

Što se tiče nadoknade štete, ministarka kaže da je sačinjen akcioni plan i da je nadoknada proizvođačima tek započeta.

Ministarka podseća da su poljoprivrednicima već podeljena semena i dodaje da se narednih dana očekuje raspodela goriva i vrlo brzo raspodela mineralnog đubriva.

"Raspodela će ići direktno na ime vlasnika parcele, kao i u raspodeli semena, samo što ćemo ovog puta povećati broj korisnika, jer je jedan broj poljoprivrednih proizvođača zakasnio da se prijavi u prethodnom periodu, a ima pravo na naknadu", kaže ministarka.

Komentarišući ovogodišnji prinos pšenice, ministarka je rekla da se prinosi kreću od dva do šest tona po hektaru, ali i da će ukupan prinos biti za oko 20 odsto manji nego prošle godine.

Otkupna cena, cena po kojoj proizvođači mogu da prodaju pšenicu, je oko 18 dinara po kilogramu, kaže ministarka i dodaje da je slična cena i u zemljama u regionu.

"Međutim, proizvođači nisu zadovoljni tom cenom i najveći broj njih skladišti svoju pšenicu i čeka bolju cenu, koju možemo da očekujemo", kaže ministarka.

Na pitanje kako pomoći višnjarima koji ne mogu da prodaju svoje proizvode jer ih hladnjačari ne otkupljuju, Bogosavljević Bošković je rekla da je Ministarstvo poljoprivrede iniciralo razgovore sa hladnjačarima, ali da se oni ne odazivaju na pozive.

"Što se tiče cene i nezadovoljstva ono je opravdano, ali cene određuje tržište Sistem kontrole cena poljoprivrednog proizvoda napušten je još 2001. godine. Hladnjačari i njihovo funkcionisanje je više u domenu Ministarstva trgovine, ne znamo zbog čega ne vrše otkup", kaže ministarka.

Prema njenim rečima, sličan problem imaju i malinari koji se žale na velike razlike u otkupnoj ceni maline.

"I u tom slučaju smo pozvali na sastanak hladnjačare i želeli da čujemo od njih kako je moguće da samo na stotinak kilometara razlika u ceni bude i 80 dinara po kilogramu. Oni se nisu odazvali pozivu Ministarstva i zato očekujemo da se odazovu na poziv premijera, što su zatražili proizvođači", kaže ministarka.

Bogosavljević Bošković je istakla da se ove godine očekuju dobri prinosi suncokreta i povrća, kao i da ne očekuje da će se cene bitnije razlikovati u odnosu na prethodne godine.

Nastavak na RTS...

Akter: "Ove godine rod pšenice niži za 20 odsto"

Politika: „Čistoća” odnela 24.000 tona otpada iz Obrenovca

Politika: Šteta u poljoprivredi od poplava 228 miliona evra