Izvor: Politika, 10.Jul.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šteta u poljoprivredi od poplava 228 miliona evra
Distribucija životinja odgajivačima koji su pretrpeli štetu u poplavama počeće u narednih desetak dana
Majske poplave pričinile su poljoprivredi direktnu i indirektnu štetu od 228 miliona evra, a sva šteta biće nadoknađena, to je jedinstven stav vlade, rekla je juče Snežana Bogosavljević-Bošković, ministarka poljoprivrede, na sednici resornog skupštinskog odbora koji je podržao vladin izveštaj o poplavama. Članovi odbora ocenili su da je pisani izveštaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o poljoprivredi nepotpun, ali su ga podržali, jer je usmeno objašnjenje bilo mnogo detaljnije.
Svi učesnici u jučerašnjoj diskusiji zamerili su što se u izveštaju ne pominje da li je bilo propusta, pa je Odbor za poljoprivredu zatražio da se utvrdi gde su se odlivala sredstva koja su bila namenjena uređenju vodotokova, kao odgovornost svih nadležnih organa i lica koji su svojim nemarom u poslednjih deset godina doprineli toj situaciji.
Predstavljajući izveštaj koji se odnosi na poljoprivredu, ministarka Snežana Bogosavljević-Bošković kazala je da je Mešovita komisija za procenu štete saopštila da je za sanaciju i obnavljanje proizvodnje neposredno posle poplava neophodno 154 miliona evra, a za potpun oporavak poljoprivrede u ovoj i u naredne dve godine, 254 miliona evra. Ona je istakla: „Kolika je šteta na samom poljoprivrednom zemljištu dovoljno govori podatak da je za uklanjanje naplavina i za asanaciju potrebno 73 miliona evra u ovoj i u naredne dve godine, pri čemu je u ovoj godini neophodno 29 miliona evra. Namera vlade je da se šteta u poljoprivredi otkloni u celini i u tom smislu smo napravili akcioni plan. Vrlo intenzivno radimo na otklanjanju štete u stočarstvu, koja će biti sanirana u potpunosti i vrlo brzo. Distribucija životinja onim odgajivačima koji su pretrpeli štetu počeće u narednih desetak dana.”
U debati je Miodrag Nikolić (SNS) rekao da nije čuo da je iko prozvan zbog štete koja je pričinjena. On je dodao da poplava nije mogla da se zaustavi, ali da je imao priliku da vidi male rečice koje su potpuno zarasle u korov, pune smeća, a kad je stigla voda, one su nezaustavljivo plavile, „za to je odgovoran ljudski faktor”. Ministarka je odgovorila da je potrebno utvrditi odgovornost ljudskog faktora, ali da je to van njenog resora. Ona je rekla i da je pitanje koliko su i sami građani odgovorni zbog zapuštenosti vodotokova, jer kad seku drveće ostavljaju granje u rečnim koritima u koja bacaju i smeće. Nikolić je na to primetio: „U koritima nije granje, nego ogromno drveće izraslo, neko mora da ide na robiju.”
Milan Kovačević (SNS) rekao je da ne zna koliko je presejavanje poplavljenih njiva opravdano, s obzirom na to da su prošli optimalni rokovi za setvu. Kovačević je, zbog nekih diskusija o odgovornosti inspektora, rekao da je lako suspendovati inspektora, ali problem ostaje, pravo pitanje jeste ko je bio odgovoran za nasipe za održavanje rečnih korita. On je pitao i da li je neko napravio procenu koliko po jednom hektaru treba semena, đubriva, goriva i da li će taj proizvod imati tržište. Ministarka je odgovorila da nisu rađene procene, jer je ovo posebna situacija, želeli smo da pružimo pomoć ne računajući krajnje efekte. Ona je navela: „Opredelili smo se za hibride za koje su stručnjaci rekli da mogu da daju plod. Seme smo dobili od donatora, kao i đubrivo, to nisu sredstva iz budžeta. Hteli smo da pomognemo poljoprivrednicima i smatramo da ovo ima opravdanje.”
Predsednik odbora Marjan Rističević (NSS-SNS) rekao je da je šteta u poljoprivredi najveća, a da je izveštaj koji se na nju odnosi dobio samo šest strana od 312, na koliko je napisan kompletan izveštaj. On je, ipak, bio zadovoljan usmenim objašnjenjima. Rističević je rekao da niko nema hrabrosti da kaže da su, između ostalog, splavovi na Savi bili problem, a niko ne sme da ih ukloni, da sredstva u Obrenovcu nisu trošena na obnovu nasipa, već je za lečenje pet hrastova lužnjaka potrošeno 1,4 miliona dinara, a na „nasip, po kome se odvija saobraćaj baš je tu popustio.” Rističević se osvrnuo i na deo izveštaja o šteti u stočarstvu, rekavši da je on kontradiktoran. On je istakao: „Vojska Srbije je dala najpreciznije podatke o uginuću životinja. Ona je navela da je sakupila 8.650 kilograma uginule stoke, zato ne verujem u tačnost vašeg podatka o 210 tona uginulih životinja.”
M. Čekerevac
-----------------------------------------------------------
Donatori i GMO
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Rajić osvrnuo se juče na, kako je rekao, neke spekulacije o GMO, odbacivši ih kao neosnovane.
Rajić je naveo: „Seme za presijavanje doniralo je deset kuća, a najveći donatori su Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Institut za kukuruz iz Zemuna. Što se tiče spekulacija o GMO, naše komisije su od 9. juna na terenu, proveravaju i, na svu sreću, njihovi izveštaji kažu da nema GMO, tako da građani mogu da budu mirni.”
Zanimljivo je da je u Skupštinu Srbije 4. jula stigao odgovor na poslaničko pitanje koje je postavio Ivan Karić (NDS-Zeleni), koji je nabrojao sve donatore i pitao: „Da li je na donacijama semena nabrojanih kompanija obavljena GMO kontrola?” U odgovoru koji je potpisala ministarka Snežana Bogosavljević-Bošković, piše: „Navedene kompanije su kao donaciju ponudile seme kukuruza i soje koje je zatečeno na zalihama, koje nije prodato u prolećnoj setvi i za koje je dozvoljen promet u Srbiji u skladu sa zakonskom regulativom. U trenutku davanja donacija nisu vršene posebne analize na GMO, jer za to nije bilo ni potrebe, s obzirom na to da je navedeno seme već bilo u prometu i kao takvo pretrpelo je sve potrebne kontrole u skladu sa Zakonom o semenu, kao i analize na prisustvo GMO, koje se vrše prema zakonu, a dodatno ispitivanje bi zahtevalo dodatno vreme i dodatne troškove. Napominjemo da se prilikom uvoza semena hibrida kukuruza, uključujući i roditeljske linije, kao i semena soje na granici vrši uzorkovanje i ispitivanje svake pošiljke na prisustvo GMO, bez obzira na količinu semena, to jest bez obzira na to da li je ono namenjeno za laboratorijske analize, preradu, stavljanje u promet ili dalje umnožavanje.”
objavljeno: 11.07.2014
