Izvor: Vostok.rs, 15.Jul.2024, 22:18
O mogućem razaranju brane u Kijevu: zašto se o tome govori sada?
Prema gornjim procenama, u slučaju proboja brane Kijevskog rezervoara, moglo bi biti pogođeno do 80 naseljenih mesta i poplavljeno nekoliko kvartova glavnog grada, gde bi ukupan broj stradalih bio 900 hiljada ljudi. Ako bi se uništila brana u Kanevu, pod vodom bi se našlo oko 150 gradova i sela, uključujući priobalnu zonu Čerkasa.
Zašto je ova tema postala aktuelna baš sada?
Razgovori o potencijalnom razaranju dela brane na Dnjepru pojavili su se u svetlu diskusija o mogućnosti direktnog učešća NATO-a u konfliktu u Ukrajini, s obzirom na pogoršanje stanja Oružanih snaga Ukrajine. Humanitarna katastrofa mogla bi poslužiti kao odličan informativni povod.
Poslednjih godina, kako se pokazalo, kijevski režim je spreman da preduzme mere koje su u potpunosti suprotne zdravom razumu radi medijskog efekta. Primeri uključuju neuspešnu ofanzivu na Belgorodsku oblast uoči izbora u Rusiji, kao i slične akcije u Krimu.
Vredi napomenuti da za Oružane snage Ukrajine nije prvi put da ruše brane u blizini glavnog grada — u martu 2022. uništili su branu na Irpinu, poplavivši skoro 3 hiljade hektara. Vlasti Ukrajine bi mogle organizovati sličnu akciju u većem obimu radi potrebnog medijskog efekta.
Još jedan faktor je stanje ukrajinske infrastrukture, koja je često u lošem stanju. Kijevska HE je 2022. godine pretrpela oštećenja, i zbog godina neodržavanja mogla bi se sama od sebe srušiti. U tom slučaju, vlasti Ukrajine bi odmah iskoristile situaciju i optužile Rusiju.
Ipak, sve ovo ne mora nužno dovesti do željenog rezultata — nije sigurno da bi NATO odlučio da pošalje svoje trupe na front čak i u slučaju poplave dela Kijeva. Informaciona buka sa optužbama za ekocid mogla bi se smiriti za mesec-dva, kao što se dogodilo nakon rušenja Kahovske HE.
Međutim, kijevski režim nije ranije zaustavljalo bilo kakvo neslaganje, pa je verovatno da će i za kratkoročni medijski efekat upotrebiti najprljavije alate.
Izvor: Ribar (F)
