Izvor: RTS, 11.Feb.2016, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novim zakonom do smanjenja emisije štetnih gasova
Region jugoistočne Evrope posebno je pogođen posledicama klimatskih promena. Srbija je od 2000. godine imala pet milijardi evra štete zbog suša i poplava. Jedna od obaveza Srbije u borbi protiv klimatskih promena je i usklađivanje zakonodavstva sa evropskim.
Na sednici Nacionalnog saveta za klimatske promene predstavljen je Nacrt zakona o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, što >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je prvi zakon u oblasti klimatskih promena.
Klimatske promene najviše pogođaju poljoprivredu. U poslednjih 100 godina, 51 godina je bila sušna, a danas se navodnjava tri puta manje zemljišta nego pre 30 godina.
"Naravno, permanentni gubitak padavina u budućnosti i učestalost suša će sigurno umanjiti naše proizvodne kapacitete što se tiče nekih poljoprivrednih kultura kao što je kukuruz", navodi Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta.
Ministarstvo poljoprivrede izradilo je publikaciju "Zagrevanje useva - kako odgovoriti?", koja prikazuje uticaj promene klime na poljoprivredu u Srbiji.
"Izradili smo i detaljnu analizu potreba, troškova i dobiti od adaptacije na izmenjene klimatske uslove za sektore poljoprivrede, vodni resursi i vodoprivreda, šumarstvo i bidiverzitet, a kao osnov za prvi nacionalni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove", objašnjava Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Novi zakon predviđa uvođenje dozvola za ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte.
"Trend u EU je da se smanjuju emisije na taj način što se daju dozvole za emisije, znači postoji neka srednja vrednost koja, pre svega, zavisi od efikasnosti tehnologija i za sve ono što emitujete preko tih dozvola vi plaćate neke jedinice smanjenja na tržištu na berzi", ističe Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Sistem monitoringa ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte počeće 2017. godine i tada bi trebalo da se omogući i primena sistema za trgovanje emisijama.
"To će imati određene posledice po privredu u smislu toga da će oni koji najviše emituju biti u obavezi da ulože više novca u proizvodne procese, u smanjenje emisija" tvrdi Miroslav Tadić, Program UN za razvoj.
Cilj je da se emisija od 1990. do 2030. godine smanji za 9,8 odsto.
Pogledaj vesti o: Poplave
