Izvor: Politika, 13.Jun.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nivo Dunava raste iznad očekivanja
Nasipi će, uveravaju nadležni, odoleti, mada je nivo reke ponegde već premašio najviše koji su očekivani
Nivo Dunava juče je porastao za 15 do 20 centimetara u odnosu na dan ranije. Na nekim tačkama je već premašena i granica koja se isprva prognozirala kao maksimalna do koje će voda dopreti. Po poslednjim prognozama, rekordni vodostaji na Dunavu neće biti prevaziđeni. Meteorolozi i preduzeća zadužena za odbranu od poplava veruju da poplavni talas, koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napravio haos u Centralnoj Evropi, ipak možemo da čekamo relativno mirno.
Kiše u gornjem Podunavlju, zbog kojih je reka i podivljala, i dalje padaju, ali osetno slabije. Doduše, pokrenule su se i neke reke dunavskog sliva koje su do sada mirovale. Čak ni njihov priliv, očekuju meteorolozi, neće formirati još jedan poplavni talas. U najgorem slučaju, produžiće trajanje ovog koji danas ili sutra stiže u Srbiju.
– Kiše ovih dana ima i kod nas, ali mestimično, samo u manjim delovima zemlje, čak ne ni u čitavim oblastima. To nije dovoljno da utiče na veće reke, poput Dunava. Može jedino da pokrene manje reke – objašnjava Dejan Vladiković, iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Padavine u Srbiji trebalo da bi da se zaustave sutra – tačno na vreme da nam ne otežavaju odbranu od poplavnog talasa. Ako odole vojvođanski nasipi, koji će podneti najžešći udar, nizvodno se ne očekuju nevolje. Već u Beogradu, ocenjuju u RHMZ-u, neće morati da bude proglašena ni vanredna odbrana od poplava. Isto važi i za Pančevo. Smederevo, međutim, još ne može da bude mirno, jer je tamo gotovo izvesno da će biti ispunjeni parametri za ulazak u vanrednu odbranu a štab za vanredne situacije tog grada je pre tri dana objavio da nije „operativno spreman” za suočavanje sa bujicama. U republičkoj Direkciji za vode su samouvereniji.
– Mada je nivo vode viši nego što je prognozirano, nema znakova da nasipi popuštaju. Obišli smo linije odbrane, ojačali ih tamo gde je bilo nužno. Imamo i sav mobilni materijal koji nam može biti potreban, poput džakova i raznog alata. Pre svega, uzdamo se u naše nasipe. Istina je da se u njih godinama ulagalo manje nego što bi bilo idealno, ali su dobro izgrađeni i ne bi trebalo da ih savlada ovoliki vodostaj, koji je ipak mnogo manji od onog u Srednjoj Evropi – kaže Miodrag Pješčić, direktor Direkcije za vode.
Rekordni nivoi Dunava mahom su zabeleženi 1965. godine, kada je veći deo Vojvodine „plivao”. Situacija je tada ipak bila potpuno drugačija, jer nije bilo sistema bedema da nas štite. Tek nakon te katastrofe odbrana je podignuta. Ali, ni ona nije bila dovoljna 1981. godine. Tada je na nas navalila i manja količina vode nego 2006. godine, kada smo se poslednji put gotovo svuda u Srbiji borili sa velikim izlivima, ali sistem bedema još nije bio dovršen, a osim Dunava pomamila se i Sava, koja sada miruje, a nije bila ispuštena ni voda iz akumulacije kod Đerdapa, kako bi ona primila udarni talas. Posle toga je izgrađeno još nasipa, kao i kanal Dunav-Tisa-Dunav.
-------------------------------------------------------------
Kako se meri vodostaj
Nivoi Dunava od oko 700 centimetara, koje ovih dana navode meteorolozi, ne podrazumevaju da je to dubina reke. Oni preciziraju samo koliko je reka narasla u odnosu na kote postavljene na mernim mestima, objašnjavaju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Kote su, zapravo, smeštene tamo gde je to bilo pogodno – dakle, tamo gde se moglo dohvatiti. One predstavljaju reper, u odnosu na koji je iskustvo pokazalo gde su granice redovne i vanredne odbrane od poplava.
V. Vukasović
objavljeno: 13.06.2013.
Pogledaj vesti o: Poplave
