Izvor: Politika, 30.Okt.2014, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neplanska gradnja uzrok poplava u Atini
Milion evra za sanaciju posledica i pomoć ugroženim domaćinstvima
Od našeg dopisnika
Atina – Šteta koju su u 25 od 30 atinskih opština prouzrokovale poslednje poplave procenjuje se na više od milion evra. Međutim, malo ko veruje da je to krajnja suma katastrofalnih posledica divljanja uragana „Gonzalo” koji je u toku jednog dana oštetio 600 kuća i 168 vozila u glavnom gradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Grčke.
Narednih dana očekuju se nove obilne padavine i sve nade polažu se u prognoze da ipak sve neće biti tragično kao u petak kada je u Atini i okolini u jednom danu pala količina kiše uobičajena za tri jesenja meseca ukupno.
Ovog puta je sve prošlo bez žrtava. za razliku od tragičnih datuma – 1966. kada je u poplavama stradalo 44 ljudi, 1977. kada je od bujica poginulo 24 i oktobra 1994. kada je stradalo 10 ljudi. U poslednjih 30 godina u Atini i celokupnoj regiji Atike zabeleženo je 30 velikih poplava koje su pričinile ogromnu materijalnu štetu jer je voda odnela i poplavila stotine kuća i automobila, a stradala su i čitava stada stoke.
Međutim, toliko godina posle ovih tragedija ponovo su u petak stradali isti delovi grada ispod kojih su nekad tekli potoci, podzemne vode koje su gradnjom kuća i saobraćajnica zazidani. Najtragičnije je bilo u delovima grada gde se voda prvo slivala sa okolnih brda, a zatim u nižim priobalnim delovima, prema opštini Peristeri, prema Pireju gde je jurnula bujica koju nisu mogli da prihvate ni kanali, a još manje šahtovi.
Godinama su priobalne opštine Moshato i Kalitea pa čak i luksuznija Glifada strepele od svake jače kiše. Tada bi prizemlje u većini kuća bilo poplavljeno jer, recimo, usko korito reke Kifisos, koja teče sa severa Atine, nije moglo da prihvati bujicu. Još neverovatniji je bio sistem šahtova koji ili nisu postojali ili su retko bili čišćeni, pa bi posle pljuska automobili plutali kao u jezeru. Tek pred olimpijadu 2014. napravljeni su bolji odvodi, novi šahtovi, a reka Kifisos je bila usmerena i ograđena visokim zidom.
Međutim, zaboravilo se izgleda na činjenicu da se decenijama bezobzirno, neplanski i bespravno gradilo na svim lokacijama i da niko nije razmišljao o problemu odvodnjavanja. Ovdašnji mediji i sada konstatuju da je ljudski faktor apsolutno jedan od glavnih uzroka posledica poplava koje su u petak pogodile Atinu i koje mogu da se ponove.
Reke su, jednostavno, prilikom izgradnje zgrada i saobraćajnica zatvarane u podzemne cevi, zatrpani su potoci i jaruge kojima se nekada voda sa tri planine koje okružuju Atinu i sa iz viših delova grada slivala do mora. Pre pedesetak godina izgrađena površina glavnog grada Grčke obuhvatala je samo četvrtinu ukupne teritorije atinske kotline, dok je sada preostalo jedva četiri odsto slobodnog prostora, to jest zemljišta bez zgrada, bez saobraćajnica, asfalta, betona...
Mediji podsećaju da je današnja Atina nastala zatrpavanjem više od 1.000 kilometara jaruga i kanala kojima se ranije slivala voda. Tri nekada velike gradske reke sada celim tokom prolaze kroz cevi i danas je od nekadašnjih 700 bujičnih jaruga preostalo samo njih pedesetak. Pre sedam decenija tlo je bilo u stanju da primi 80 odsto kiše, što znači da je samo mali procenat rekama i jarugama stizao do mora.
Bespravna i neplanska gradnja koja nije podrazumevala i izgradnju propisne infrastrukture, jer veći deo četvoromilionskog grada nema kišnu kanalizaciju, dovela je do situacije sa kojom su se gradske vlasti i vlada sada suočile.
Na hitnoj sednici gradske vlasti su u rekordnom roku od tri dana odlučile da obezbede milion evra za početak sanacije štete. Takođe je odlučeno da svako poplavljeno domaćinstvo dobije hitnu pomoć od 587 evra za neposredne, svakodnevne potrebe dok ne stigne glavni deo pomoći za popravke. Uz ovu sumu, svako domaćinstvo će dobiti od 1.174 do 5.869 evra za popravku oštećenja na kućama, stanovima, kao i za uništeno pokućstvo.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 30.10.2014.
Pogledaj vesti o: Poplave
