Izvor: Danas, 22.Jun.2015, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema novca za sanaciju brane?
Prošlo je više od godinu dana od kada se u njive krupanjske opštine i obližnju reku izlila jalovina iz napuštenog rudnika antimona Stolice, koji je poslovao u okviru Farmakom grupe, a posledice opasne po zdravlje ni dan danas nisu sanirane. Naime, prošlogodišnje majske poplave dovele su do pucanja brane, usled čega je počelo izlivanje toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona. Država je u novembru 2014. počela >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sa sanacijom brane, ali taj posao nije do kraja završen.
Brana nije sanirana na adekvatan način, niti je izvršena remedijacija zagađenih vodotokova i terena. Imajući u vidu da je oštećenje nastalo kao posledica obilnih padavina, a da je do izlivanja dolazilo nekoliko puta tokom prošle godine, stalno je prisutna opasnost da se već nakon sledeće veće padavine akcidentna situacija ponovi u znatno većem obimu, uz realnu mogućnost da se toksične materije nađu i u rekama van ovog područja, što predstavlja ekološku opasnost za veliki deo teritorije Srbije - upozorio je juče Zaštitnik građana. Mišljenje Zaštitnika sa predlozima kako rešiti ovaj problem upućeno je na adrese resornih ministarstava, ali i Vlade Srbije.
Prema procenama, jalova "siva reka" uništila je do sada 50 hektara zemlje, a više od 600 hektara ostalo je pod nanosima. Poljoprivrednici iz tog kraja ne znaju šta da rade, a moraju da seju jer je nekima od njih to jedini način da bi preživeli. Uprkos najavama da će opasni otpad biti uklonjen, a nova zemlja posuta, kao i da će brana biti sanirana, još ništa od toga se nije desilo.
Jalovina se zbog nepopravljanja brane izlivala od jula do oktobra 2014. redovno, da bi tek u novembru država reagovala i sanirala je. Tada je ministar za vanredne situacije Velimir Ilić najavio sanaciju, ali nakon što je posle toga još jednom u decembru došlo do izlivanja teških materija, Ilić je rekao kako su radnici RTB Bor, prema predlogu Instituta Jaroslav Černi, sanirali branu ali da taj sistem nije "samoodrživ", kao i da je neophodno "kontinuirano ga održavati", što bi trebalo da je obaveza vlasnika Farmakoma. Država je, naime, čekala novembar zbog toga što Farmakom kao vlasnik rudnika nije hteo da se bavi time. Kako je ovo preduzeća u vlasništvu Miroslava Bogićevića u stečaju, a opština Krupanj nema finansijskih sredstava za rekonstrukciju, ministar Ilić je inicirao sastanak sa Ministarstvom energetike i rudarstva i Direkcijom za vode, a pre mesec dana on je sa ekipom stručnjaka iz nekoliko instituta ponovo bio na licu mesta.
Pomoćnik predsednika opštine Krupanj Miroslav Milutinović za Danas kaže da su radnici RTB Bor uradili sanaciju, ali da problema i dalje ima kada padne kiša. "Napravljeno je pet čeličnih prepreka, urađeni su obodni kanali, postavljena borova debla i napravljen je jedan sloj, koji predstavlja neku vrstu filtera. Međutim, problem je to što je otpadni materijal toliko sitan da začepi pore, a kada dođe do obilnih padavina problema nastaje u samom telu brane, jer voda sama nađe svoj put", napominje Milutinović.
Poslednja ekipa stručnjaka koja je dolazila, ističe naš sagovornik, rekla je da problem kompleksan i da treba napraviti bušotinu kako bi se uradilo obimnije ispitivanje. Prema informacijama koje on ima, kako kaže, uskoro bi u Vladi trebalo da bude sastanak na kom bi se odlučivalo da jedan deo novca od pomoći UNDP ode upravo u rešavanje ovog problema.
Ekološka "katastrofa" desila se u selu Kostajnik, a deo opasnih materija završio je u slivu reke Korenite koja se uliva u Jadar, a Jadar u Drinu.
Rok 60 dana
Zaštitnik građana je u mišljenju koje je objavljeno na sajtu ombudsmana, dao nadležnim ministarstvima zdravlja i poljoprivrede, kao i ministru za vanredne situacije rok od 60 dana da ga obaveste o preduzetim merama. Odgovore iz Ministarstva poljoprivrede i od ministra za vanredne situacije o tome šta se dešava sa sanacijom brane i kada će biti preduzete mere da se problem reši, nismo dobili u toku jučerašnjeg dana.
Rizičan uzgoj pojedinih vrsta povrća
Rezultati ispitivanja Zavoda za javno zdravlje Šabac i Agencije za zaštitu životne sredine pokazali su da je, tokom 2014, u vodi reka Kostajnice, Korenite, Jadra i Drine utvrđeno prisustvo gvožđa, mangana, kadmijuma cinka, bakra, hroma, antimona i arsena u visokim koncentracijama, što je prouzrokovale teško zagađenje ovih reka, uz realnu opasnost da se navedene materije nađu u Drini. Visok nanos mulja, kako se navodi u izveštaju Zaštitnika građana, može da ima za posledicu povećanu mobilizaciju većine teških metala, što predstavlja rizik za gajenje određenih vrsta povrća. Na nekim lokacijama je utvrđeno povećano prisustvo olova (Požega i Kosjerić), kao i arsena i olova (Loznica), zbog čega se ne preporučuje gajenje lisnatog povrća, kupusa i korenasto krtolastih vrsta. Mogu se gajiti kukuruz, soja i suncokret.
