Izvor: RTS, 25.Okt.2021, 17:32
Mogu li kompjuterski sistemi da predvide kako poplave utiču na saobraćaj
U doktorskim disertacijama i istraživanjima, podaci o štetama od poplava i klimatskih promena su zastrašujući, izjavio je za RTS Slobodan Đorđević, profesor Univerziteta u Velikoj Britaniji.
Slobodan Đorđević, koji je doktorirao na Građevinskom fakultetu, a sada je redovni profesor Univerziteta u Ekseteru u Velikoj Britaniji, danas govori na međunarodnoj konferenciji koja je organizovana povodom 175 godina Građevinskog fakulteta u Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "Građevinarstvo: dostignuća i vizije".
"Moja tema je uticaj poplava na drumski i železnički saobraćaj. To je zanimljivo, jer se kombinuju različiti tipovi kompjuterskih simulacija: poplave i simulacija saobraćaja. Na osnovu toga može da se procenjuje kako će vozači da reaguju kada naiđu na puno vode, gde da idu, kakav to uticaj ima na potrošnju benzina, zagađenje vazduha", objašnjava Đorđević.
Drugi deo predavanja odnosi se na temu poplava u podzemnim železnicima, dodaje on.
Profesor Đorđević je širom sveta radio studije o upravljanju rizikom od poplava. Ističe da su razlozi za poplave klimatske promene i to što sve više ljudi živi u velikim gradovima.
"S jedne strane kiše postaju sve jače, ređe, ali intenzivnije, ali zbog toga dolazi do velikih poplava. S druge strane, zelene površine pokrivaju zgrade", objašnjava Đorđević.
Govoreći o poplavama u Nemačkoj, kaže da je u toj zemlji komunikacija zakazala.
"Naročito je veliki problem u zemljama koje imaju monsunsku klimu, gde strahovite količine vode padnu za dan, otprilike ono što ovde padne za godinu dana. Poplave čine strahovite štete. Ono što ljudi mogu da rade je da sagledaju problem u celini i da primenom različitih klasičnih i savremenih metoda vide kako te štete mogu da se smanje", kaže Đorđević.
Problem lažne uzbune Govoreći o problemu bujičnih poplava, Đorđević kaže da problem predstavlja ukoliko se jednom izda lažna uzbuna, te da sledeći put ljudi neće verovati. "Moguće je predvideti padavine do određene mere, ali što je dalje predviđanje kroz vreme, to je manje precizno, zbog toga je jako teško biti precizan u tom pogledu", objašnjava.
Dodaje da komjuterski modeli mogu da pokažu, odnosno da računaju različite scenarije evakuacije i da se na osnovu toga definišu saveti za stanovništvo.
Na pitanje da li ga plaše istraživanje u koja ima uvid, kao profesor i mentor mnogim doktorandima, Đorđević kaže da podaci jesu zastašujući.
"U doktorskim disertacijama podaci jesu zastrašujući u smislu šteta od poplava i klimatskih promena i spržene zemlje. Da li se plašim – ne baš. Problemi su veliki, ali i napori su veliki", objašnjava.
Govoreći o softverima za analizu i projektovanje kanalizacionih sistema, kaže da struka treba da zna da ti modeli jesu sjajni, ali da im ne treba slepo verovati.
"Problem kanalizacije nije samo prljava voda i kišnica koja se sliva, nego i gasovi koji se kreću kroz kanalizaciju, oni mogu da dovedu do ubrzane korozije cevi. Možemo da utičemo na to, tako što ćemo da merimo šta se dešava", kaže Đorđević.
Govoreći o današnjoj konferenciji pod nazivom "Građevinarstvo: dostignuća i vizije", profesor kaže da su dostignuća u građevinarstvu fenomenalna i pre nego što su se pojavili kompjuteri.
"Dostignuća se razvijaju u pravcu uvođenja materijala, efikasnijeg korišćenja materijala i raznih komjuterskih modela koji omogućavaju sve sofisticiranije i bolje i pametnije analize", zaključuje gost Jutarnjeg programa.
