Izvor: Večernje novosti, 06.Sep.2014, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kilo meda i do 1.500 dinara
OVE sezone meda u Srbiji, po svemu sudeći, neće biti ni za - lek! Hladno kišno vreme i poplave desetkovali su ovogodišnji prinos u košnicama, a pčelari ističu da pojedine vrste meda dostižu i neverovatnih 1.500 dinara za kilogram. Loša situacija i nestašica meda je i u regionu, ali i u celoj Evropi.Na rafovima je već sada manjak, bukvalno nema bagremovog, livadskog i lipovog meda. Gotovo sve što se nađe u prodaji biće iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zaliha od prošle godine i papreno skupo.- Loša je godina, velika nestašica i cene su već otišle, posebno za bagremov med, koga ove godine skoro nema u prodaji - priča Živorad Todorović, potpredsednik Društva pčelara Beograda.Med se prošle godine u ovo vreme prodavao po ceni od 500 do 700 dinara, a sada mu je cena premašila hiljadu dinara u maloprodaji. Ono malo bagremovog meda koga ima na tržištu, uglavnom su zalihe od prošle godine, a za izvoz biće samo nešto suncokretovog meda. Pčelari će, kako kažu, biti prinuđeni da sav suncokretov med daju na otkup, kako bi došli do novca da pokriju ogromne troškove ove godine, zbog izostanka glavne bagremove paše.- Cena meda je u proseku od 600 do 800 dinara za kilogram, a kreće se i do 1.500 dinara, zavisno od vrste meda i regiona Srbije, a u Raškoj oblasti je najskuplja - kaže za „Novosti“ Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). KAKO PREPOZNATI LAŽNjAK Od visoke cene za potrošače, veći problem je što često ne znaju da li kupuju pravi med. Velika nestašica je idealna prilika za one koji se bave ovim nelegalnim radnjama, jer je ovo jedan od najčešće falsifikovanih proizvoda.. Okretanje tegle „nagore“ kako bi se pojavila velika „zlatna“ kugla, ili da se četvrt kašike meda stavi u 96 odsto etil-alkohola i izmeša, i ako se na dnu pojave kristali šećera nije pravi med, po rečima pčelara nije pouzdano. Jedini način na koji može da se utvrdi da li je u pitanju falsifikat jesu laboratorijske analize, ali u Srbiji ne postoji laboratorija koja bi mogla precizno da ih prepozna.- Došlo je do pomeranja cena meda „nagore“, jer se trenutno stanje više ni ne može nazvati nestašicom, već u pojedinim krajevima i kod pojedinih pčelara, i potpunim nedostatkom meda sa zaliha. U većini pčelinjaka nema prikupljenog meda ni za same pčele za zimu, zbog vremenskih neprilika pčele nisu mogle da sakupe ni za sebe, a kamoli za pčelara. Problem će biti prehrana pčela tokom zimske sezone.Kako kaže Živadinović, tokom prošle godine članovi SPOS-a prikupili su ukupno oko 6.900 tona meda.- Prognoze su da će izvoz meda iz Srbije ove godine pasti za najmanje 85 odsto, a zbog izostanka bagremove paše očekuje nas nestašica meda na našem tržištu - ističe Živadinović. - U majskim poplavama nastradalo je 1.700 košnica, a ukupna šteta zbog uništenja pčelinjih društava i gubitka prinosa bagremovog meda iznosi više od 20 miliona evra. NA CENI U EVROPIProšle godine postignut je rekordan izvoza meda u visini od 3.371 tone meda. Najviše se izvozi u Nemačku, Italiju, Norvešku, Francusku, Austriju, Belgiju... Na inostranom tržištu najtraženiji je bagremov med, zatim suncokretov, sledi livadski, cvetni, pa onda lipov, šumski, od uljane repice, bagremca, i ostalih ređih vrsta meda.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
