Izvor: Politika, 01.Jul.2014, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javne nabavke usporile obnovu
Srbija ima dovoljno građevinskih radnika za radove i fabrika koje su spremne da proizvedu dovoljne količine materijala za izgradnju kuća
Konačna procena štete od poplava biće završena oko 9. jula, ali izgradnja kuća u Obrenovcu počela je na Vidovdan. Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, naglašava da ovim procesom upravlja Vlada Srbije uz pomoć Svetske banke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ujedinjenih nacija, Evropske unije, prema međunarodno prihvaćenoj metodologiji. Izveštaj bi, prema njegovim rečima, trebalo da ukaže na razmere štete, uključujući i mere koje ćemo morati da preduzmemo kako bi se ojačao sistem zaštite od sličnih ovakvih događaja u budućnosti.
Blagojević najavljuje da će izgradnja novih kuća koje finansiraju donatori takođe početi ovih dana. Objekti koji će se graditi državnim sredstvima moraju da sačekaju zakonske izmene i usvajanje novog zakona o pomoći u poplavljenim područjima, koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri.
– Postojeće procedure su takve da bi za svaku nabavku bili potrebni meseci. To vreme nemamo. Procedure moraju biti brže. Pri tom, moramo voditi računa i o integritetu sistema. S obzirom na to da ćemo trošiti novac koji je neko odvojio od usta da bi posledice štete po građane bile umanjene, način trošenja tih sredstava mora biti uređen tako da ne dopusti čak ni sumnju da bi dinar tog novca mogao da ode u pogrešne ruke – objašnjava Blagojević.
Međutim, nova pravila o izboru izvođača radova i nabavci materijala nose i niz nedoumica. Kako će izgledati te procedure, da li će ih nadzirati Uprava za javne nabavke, da li će pravo učešća imati samo domaće firme, kao što je bilo pre nekoliko godina, kada je donesen jednokratni Zakon o pomoći građevinskoj operativi? I sada, kao i tada, ovo je prilika da država, koja finansira izgradnju kuća uništenih u poplavama, pomogne domaćim građevincima.
– Izvođači radova biće birani prema pravilima koja će biti utvrđena zakonodavnim promenama. Naravno da ćemo voditi računa da se u skladu s važećim propisima i dobrom praksom maksimalno angažuje domaća privreda – obećava Blagojević.
On naglašava da u našem zakonodavstvu već postoje mere koje uređuju mehanizme pozitivne diskriminacije domaćih ponuđača, tako da naša preduzeća, čak i bez daljeg intervenisanja u ovoj oblasti, imaju prednost u odnosu na konkurenciju van granica Srbije. Svi rokovi biće svedeni na najmanju moguću meru. Proces izbora, od raspisivanja do izbora ponuđača, ne bi trebalo da traje duže od mesec dana.
Duško Vuković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, kaže da nestrpljivo čekaju veće radove na obnovi zemlje posle poplava. To bi im dobrodošlo, jer je od oko 90.000 legalno zaposlenih građevinskih radnika trenutno četvrtina na plaćenom odsustvu. Vuković smatra da domaća preduzeća imaju kapacitet da iznesu velike građevinske projekte u oblasti visokogradnje i niskogradnje.
Reč je o približno 10.000 preduzeća koja imaju od 10 do više od 1.000 zaposlenih u svim građevinskim delatnostima i industriji građevinskog materijala.
– Imamo i stručnjake koji mogu da zaokruže bilo koji investicioni projekat – kaže Vuković, dodajući da su naši građevinari spremni i za učešće u masovnoj izgradnji jeftinih stanova. On, ipak, smatra da se jeftini stanovi, na primer, u Beogradu, ne mogu kvalitetno graditi po ceni nižoj od 500 do 600 evra po kvadratu, što je izvođačka cena koja obuhvata cenu građevinskih materijala i izvođenje radova. Pre nekoliko dana pojedini građevinski stručnjaci su procenjivali da bi kvadratni metar kuće u seoskim sredinama mogao da košta od 270 do 300 evra.
Ukoliko država želi da realizuje taj projekat po prihvatljivim cenama, moraće da se odrekne svog dela kolača, smatra Vuković, dodajući da sve može da bude i jeftinije, ali bi onda to bilo nauštrb kvaliteta.
Važno je da se u predstojećim velikim projektima koriste domaći materijali, jer bi, kako kaže, moglo da se desi da se u narednom periodu jedna po jedna fabrika građevinskog materijala ugasi. Ističe, međutim, da proizvođači građevinskog materijala imaju robe na lageru, s obzirom na to da veći radovi neće početi odmah, a i odvojili su obavezni deo za robne rezerve.
Prema nekim procenama, za izgradnju između 800 i 1.200 novih i obnovu nekoliko hiljada oštećenih kuća potrebno je oko 14 miliona komada cigle i blokova, milioni komada crepa, stotine hiljada kvadrata podnih obloga, desetine hiljada komada unutrašnje i fasadne stolarije, kilometri kanalizacionih, vodovodnih i elektroinstalacija...
Marijana Avakumović
objavljeno: 01.07.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
