Izvor: Večernje novosti, 20.Avg.2014, 23:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz šatora u novi dom

MAJSKA poplava odnela im je sve, sem života, nade i optimizma. Članovi porodice Ivanović iz Kninske ulice u obrenovačkom naselju Rvati juče su konačno odahnuli i prestali da strahuju hoće li imati krov nad glavom. Ushićeni su gledali vojne bagere koji su razgrtali i odnosili ruševine stare kuće. Otišle su sve stvari i uspomene. Ipak, Veselin i Slađana, sa sinovima, srednjoškolcima Vladanom i Dušanom, više ne žale. Dobiće novu kuću. To je kažu najbitnije, a vremenom će je popuniti >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i nameštajem i novim uspomenama.Vojska je juče odnosila šut, koji je za sobom u dvorištu Ivanovića ostavila voda, a već danas će doći drugi ljudi da premeravaju plac, ucrtaju mesto gde će se kopati temelji i podići tipska kuća od 80 kvadrata. Iz šatora u kojem sad stanuju za 60 dana bi trebali da se usele u novi dom.- Samo da uđemo u kuću, imamo dušeke, na njima ćemo spavati, a onda nekako steći sve što nam je poplava odnela - kaže nam Slađana Ivanović. - Ne žalim ni za čim, možda malo za ugaonom garniturom, jer je bila nova, kupili smo je tri meseca pre poplave.Ivanovići su se početkom jula uselili u šator razapet u dvorištu. Tu im je spavaća soba sa tri široka dušeka. Ormari su im kese. Trpezarija je u hladovini ispod razgranate kajsije, gde su postavili sto i klupe. Tu doručkuju i večeraju što kupe, a svakog dana na ručak idu kod Slađanine sestre u Zvečku.- Kad je počela voda da nadolazi pobegli smo autom na groblje, jer je na uzvišenju, a onda kod moje sestre u Zvečku - priča nam Slađana. - Tri nedelje se nije moglo prići kući, ni u čizmama. Voda je bila preko tri metra. Krov naše prizemne kuće se uopšte nije video. Kad smo na kraju došli i videli šta nas je sačekalo, samo sam pomislila nek’ su deca živa i zdrava.Stara kuća nasleđena od Slađaninog oca, više nije postojala. Sve se urušilo, sem jednog zida. Krov je bio skroz propao. Ivanovići pričaju da nije bilo šanse ni da uđu i bilo šta izvuku.- Nek bageri odnesu sve i da se onaj smrad skloni, pa biće bolje - na žali Slađana, dok štekće i zuju buka buldoždera i kamiona u dvorištu.Ivanovići su u Zvečki ostali mesec i po dana, a kad je narod počeo da se vraća u Obrenovac i oni su stigli.- Deca neće više u selu, društvo im se vratilo, pa i devojčice, pa smo odlučili da zatražimo šator, jer smo čuli da je stigla donacija u vatrogasni dom - priča Slađana. - Malo nam je problem kad pada kiša, jer je dvorište podvodno, pa se stvore bare. Tad pokupimo dušeke i kod komšije na potkrovlje. U Zvečku idemo svakog dana na ručak, tamo se i okupamo, ostavimo stvari za pranje, a ponesemo što nam treba. Sestra se smeje i kaže, "da vam više hoće napraviti tu kuću, pa da vam vidim leđa".MAJSKA poplava odnela im je sve, sem života, nade i optimizma. Članovi porodice Ivanović iz Kninske ulice u obrenovačkom naselju Rvati juče su konačno odahnuli i prestali da strahuju hoće li imati krov nad glavom. Ushićeni su gledali vojne bagere koji su razgrtali i odnosili ruševine stare kuće. Otišle su sve stvari i uspomene. Ipak, Veselin i Slađana, sa sinovima, srednjoškolcima Vladanom i Dušanom, više ne žale. Dobiće novu kuću. To je kažu najbitnije, a vremenom će je popuniti i nameštajem i novim uspomenama.Vojska je juče odnosila šut, koji je za sobom u dvorištu Ivanovića ostavila voda, a već danas će doći drugi ljudi da premeravaju plac, ucrtaju mesto gde će se kopati temelji i podići tipska kuća od 80 kvadrata. Iz šatora u kojem sad stanuju za 60 dana bi trebali da se usele u novi dom.- Samo da uđemo u kuću, imamo dušeke, na njima ćemo spavati, a onda nekako steći sve što nam je poplava odnela - kaže nam Slađana Ivanović. - Ne žalim ni za čim, možda malo za ugaonom garniturom, jer je bila nova, kupili smo je tri meseca pre poplave.Ivanovići su se početkom jula uselili u šator razapet u dvorištu. Tu im je spavaća soba sa tri široka dušeka. Ormari su im kese. Trpezarija je u hladovini ispod razgranate kajsije, gde su postavili sto i klupe. Tu doručkuju i večeraju što kupe, a svakog dana na ručak idu kod Slađanine sestre u Zvečku.- Kad je počela voda da nadolazi pobegli smo autom na groblje, jer je na uzvišenju, a onda kod moje sestre u Zvečku - priča nam Slađana. - Tri nedelje se nije moglo prići kući, ni u čizmama. Voda je bila preko tri metra. Krov naše prizemne kuće se uopšte nije video. Kad smo na kraju došli i videli šta nas je sačekalo, samo sam pomislila nek’ su deca živa i zdrava.Stara kuća nasleđena od Slađaninog oca, više nije postojala. Sve se urušilo, sem jednog zida. Krov je bio skroz propao. Ivanovići pričaju da nije bilo šanse ni da uđu i bilo šta izvuku.- Nek bageri odnesu sve i da se onaj smrad skloni, pa biće bolje - na žali Slađana, dok štekće i zuju buka buldoždera i kamiona u dvorištu.Ivanovići su u Zvečki ostali mesec i po dana, a kad je narod počeo da se vraća u Obrenovac i oni su stigli.- Deca neće više u selu, društvo im se vratilo, pa i devojčice, pa smo odlučili da zatražimo šator, jer smo čuli da je stigla donacija u vatrogasni dom - priča Slađana. - Malo nam je problem kad pada kiša, jer je dvorište podvodno, pa se stvore bare. Tad pokupimo dušeke i kod komšije na potkrovlje. U Zvečku idemo svakog dana na ručak, tamo se i okupamo, ostavimo stvari za pranje, a ponesemo što nam treba. Sestra se smeje i kaže, "da vam više hoće napraviti tu kuću, pa da vam vidim leđa".

Nastavak na Večernje novosti...