Izvor: Politika, 04.Jun.2014, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I građani se bore za kulturnu baštinu
Posebno nas interesuje stanje spomenika kulture u Srbiji i regionu nakon poplava. Angažovaćemo se na mobilizaciji međunarodne pomoći, kaže Sneška Kvadvlih Mihailović, generalni sekretar Evrope nostre
Desna ruka čuvenog Plasida Dominga, predsednika udruženja Evropa nostra je i naša Sneška Kvadvlih Mihailović, generalni sekretar ove organizacije. Ona je bila gost skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje i poslanike je tom prilikom upoznala sa radom Evrope >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nostre, koju čini 250 nevladinih organizacija posvećenih kulturnoj baštini. Udruženje je osnovano pre 50 godina u Parizu, sa sedištem u Hagu, a otvorena je i kancelarija u Briselu. Mreža okuplja više miliona pojedinaca, stručnjaka i volontera iz pedesetak zemalja Evrope i sveta.
Sneška Kvadvlih Mihailović od 1991. radi u udruženju Evropa nostra. Diplomirala je međunarodno pravo u Beogradu, evropsko pravo usavršila je u Nansiju.
– Evropa nostra vodi kampanje za pomoć ugroženoj baštini Evrope i mobiliše ljude i sredstva za njenu obnovu. Naš partner je Institut Evropske investicione banke sa kojim pripremamo, u saradnji sa lokalnim vlastima i stručnjacima, akcione i finansijske planove za obnovu ugroženog nasleđa. Zajedno sa Evropskom komisijom dodeljujemo nagrade za najbolja ostvarenja u oblasti zaštite baštine. Vremenom smo postali uticajan lobi za baštinu u Evropi – kaže Sneška Kvadvlih Mihailović.
Ova organizacija objavljuje listu „Sedam najugroženijih kulturnih spomenika” od 2013, a ove godine na listi najugroženijih su sinagoga u Subotici, originalna scenska oprema teatra Burla u Antverpenu, Belgija, istorijska četvrt y Kastoriji, Grčka, citadela u Alesandriji, Italija, zvona dvorca Mafra, Portugalija, drvene crkve južne Transilvanije i severne Oltenije, Rumunija, i stambeno naselje s početka 20. veka Kolor rou u Černjakovsku, Rusija.
Na listi ugroženih 2013. bio je i arheološki lokalitet Vinča. Evropa nostra nada se da će revitalizacija ovog nalazišta postati jedan od prioriteta na svim nivoima vlasti u Srbiji, pri čemu je važno da se uključe i stručnjaci i lokalna zajednica.
– Posebno nas interesuje stanje spomenika kulture u Srbiji i u čitavom regionu nakon poplava. O tome smo razgovarali sa ministrom Tasovcem. Kada dobijemo punu informaciju, angažovaćemo se na mobilizaciji međunarodne pomoći, kako na vladinom tako i na nevladinom nivou – kaže
naša sagovornica.
Kako dodaje, nedavno je Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila važan izveštaj o ugroženoj baštini Evrope koji je pripremila Vesna Marjanović, potpredsednica Odbora za kulturu i obrazovanje ove evropske institucije, kao i predsednica Odbora za kulturu skupštine Srbije. U skladu s tim Evropa nostra kao glas i pokret građanskog društva, još tešnje će sarađivati sa evropskim i nacionalnim poslanicima na mobilizaciji svih partnera iz javnog i privatnog sektora na zaštiti kulturne baštine.
Prema rečima naše sagovornice, priča o EU sve više počiva na korpusu kulturnih vrednosti, bilo da su one etičke, estetske ili ekološke, što daje smisao i kvalitet evropskom ujedinjenju i komunikaciji
– U zaključku koji je pre dve nedelje usvojio Savet ministara EU, ova institucija prvi put podvlači dalekosežan značaj baštine kao strateškog resursa za održivi razvoj Evrope. Ministri kulture svih 28 zemalja članica složili su se da EU treba da definiše strategiju očuvanja baštine u svim vezanim oblastima, kao što su regionalni razvoj, zaštita životne okoline, promocija turizma, energetika, obrazovanje, nauka, digitalizacija, pa čak i oblast poljoprivrede, budući da se veliki deo baštine nalazi u ruralnim delovima Evrope. Pri tome se naša zajednička baština mora postaviti u širi okvir, jer većina spomenika kulture nam priča „evropsku priču” o brojnim uzajamnim vezama i umetničkim uticajima. Mi Evropljani smo mnogo bliži jedni drugima no što nam to mnogi lideri predstavljaju – kaže Sneška Kvadvlih Mihailović.
Ona je i član Komiteta koji radi na projekty „Novi narativ za Evropu”. Projekat je pokrenuo Evropski parlament uz veliki angažman predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza.
– U proteklih 12 meseci pokrenuli smo umetnike, intelektualce, naučne radnike iz cele Evrope, i zajedno sa predsednikom Barozom sastali se sa premijerima Poljske i Italije, a u Berlinu smo 1. marta predstavili u prisustvu kancelarke Angele Merkel prve rezultate našeg rada. Nadam se da će se i u Srbiji, koja je kandidat za članstvo u EU, ljudi iz kulture uključiti u ovaj važan proces koji promoviše Evropu pre svega kao projekat mira i kulture, a ne samo zajedničko tržište i ekonomska unija. Čak i u zemljama koje su osnivači EU, kultura je predugo bila na margini procesa evropskih integracija, a zapravo je dragoceni društveni kapital bez kojeg nema ni ekonomskog prosperiteta ni održivog razvoja – kaže Sneška Kvadvlix Mihailović.
Spremni za pomoć Narodnom muzeju
Da li Evropa nostra može da pomogne i Narodnom muzeju?
– Narodni muzej je dragulj u riznici evropske baštine, i nadam se da će vlada pospešiti projekat njegove revitalizacije. Sigurna sam da su muzeji i fondacije iz Evrope, kao i mnogi članovi Evrope nostre zainteresovani da pomognu da se ovaj proces što pre uspešno okonča. Što se tiče finansijskih sredstava svakako treba uključiti i Evropsku uniju, koja već pomaže u revitalizaciji Bača. Mi smo spremni za svaku vrstu konsultacija, ukoliko je ona stručnjacima ovog muzeja potrebna.
M. Sretenović
objavljeno: 04.06.2014.
Pogledaj vesti o: Poplave, Pariz
