Izvor: RTS, 10.Jun.2014, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve milijarde dinara za saniranje nasipa
Direktor "Srbijavoda" Goran Puzović kaže da je za hitno saniranje nasipa i oštećenja na poplavljenim područjima potrebno dve milijarde dinara. Potrebna je promena propisa o finansiranju vodoprivrede, poručuje Puzović.
Za saniranje kritičnih lokacija u celoj zemlji na kojima nije obezbeđen odgovarajući stepen zaštite od poplava potrebno je od 11 do 12 milijardi dinara, istakao je Puzović na konferenciji za novinare u Beogradu.
"Pre majskih poplava u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je evidentirano 180 do 190 kritičnih lokacija na kojima nije obezbeđena potrebna zaštita od poplava, a sada ih je od 230 do 240", rekao je Puzović.
Dodao je da je pored sredstava sa hitne sanacije potreban i dodatni novac za povećanje nivoa ukupne bezbednosti zaštite od poplava na slivovima u Srbiji, za izgradnju novih hidrotehničkih objekata, izgradnju nasipa i visokih brana. Puzović međutim nije mogao da precizira koliko bi sve to moglo da košta.
Puzović je kazao da analiza šteta od poplava ne može biti brza i da će najranije biti urađena za dva do tri meseca, jer je potreban stručan pristup tom poslu.
Upozorio je da se klima u Srbiji menja i da će biti sve više takozvanih "vremenskih pikova" koji podrazumavaju suše ili poplave, a koje će prouzrokovati domaće reke, ali i vode koje ulaze u Srbiju iz drugih zemalja. Zbog toga kaže, prevencija bi trebalo da se podigne na viši nivo.
Puzović je rekao da se radi na tome da se promene propisi o finansiranju vodoprivrede.
Na pitanje novinara da li oseća moralnu odgovornost da podnese ostavku posle poplava koje su nanele veliku štetu, Puzović je rekao da je na čelu "Srbijavoda" godinu dana, a da su uzroci problema koje Srbija ima s odbranom od poplava još od pre 20 godina.
Istako je da nije bio "salonski inspektor" koji je izadavao naređenja iz kriznog štaba, već je bio na terenu u svim poplavljenim područjima.
Petina teritorije zemlje u stalnoj je opasnosti od poplava, pa bi prognoza obilnih padavina mogla da bude presudna za njihovo sprečavanje.
"Kada su padavine kontinuirane, dugotrajne, na određenoj lokaciji, sa velikom preciznošću se može nekoliko dana unapred odrediti ta lokacija, početak, dužina ili trajanje. Količine padavina koje su prouzrokovale poplave bile su vanserijske i ne dešavaju se često", kaže Aleksandar Nišavić iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Dimitrijević: Štete od poplava mogle biti manje
Poplave u Srbiji nisu mogle da se izbegnu, ali je obim razaranja i broj žrtava mogao biti manji da je ranijih godina preduzet niz preventivnih mera, izjavio je pomoćnik direktora "Srbijavoda" Veljko Dimitrijević.
Kaže da su štete mogle da budu manje, u slučaju da je Srbija imala pripremljen sistem za odbranu od poplava, bolju organizaciju javnih vodoprivrednih preduzeća kao i bolje stanje vodoprivrede.
Dimitrijević je istakao i da su poplave mogle da prouzrokuju manje štete da je bilo urednog finansiranja i namenskog trošenja naknada koje građani plaćaju za te namene.
Dimitrijević je dodao da bi pomoglo i da su nedostaci Zakona o vodama iz 2010. godine bili otkolonjeni. Istakao je da je taj zakon "s mnogo pogrešnih odredbi razgradio jedinstveni vodoprivredni prostor Srbije, koji je načinio tri potpuno problematična i nefunkcionalna javna vodoprivredna preduzeća" (Srbijavode, Vojvodinavode i Beogradvode).
Kako kaže, do danas "Srbijavode" nisu imale pristup budžetu i još nijedan dinar po tom osnovu nije dat za sanaciju, ali se očekuje da će se to ovih dana rešiti.
